Трагом  Доситеја

Звук звона и прапораца разгаљујуће је забаван и пролазан, траг књиге је обележавајуће дубок.

Књиге… мудрост, знање, искуство, утеха, фантазија, моћ… и бирам речи за неисказано добро које нам књига пружа, а ништа не тражи.  Некада је била драгоценост, јер је била реткост, скупа за штампање и умножавање.  Данас је релативно јефтина и лако доступна, а недовољно вољена и уважена. 21. век донео нам је техничку и технолошку револуцију. Све је постало брзо и лако доступно. До сваке информације стиже се кликом једног дугмета.  А књига тражи посвећеност, време, рад и онда пружа много.

Монах Доситеј пропутово је целу Европу. За време свог живота, мудро је учио од најбољих и кроз своја дела преносио оно што је по њему било најважније и најбоље за његов народ – васпитавати младе у породичном окружењу, образовати и описменити све, без обзира на пол и веру, говорити, писати и чувати језик свог народа. Суштина Доситејевог просветитељства није се много променила, мада је данас у другачијем, савременијем облику. Језик његових дела нам се чини архаичним, и он то и јесте, у поређењу са савременим, нажалост, превише англицизираним српским језиком. Појам значења ,,књиге“ није промењен – Доситејево становиште да нам је књига потребнија од свега, просто је опомена за младе, за оне који су њен значај заборавили и оне који њен значај потцењују.

Звук звона и прапораца разгаљујуће је забаван и пролазан, траг књиге је обележавајуће дубок.

 

 

Милица Бошњак-Лучић II3

проф. Драгана Бошковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *