Ko је стварно кул?  

 

Када је неко кул то значи да је стваран и да се не претвара да је неко други.

Од раног детињства увек тежимо ка томе да опонашамо некога кога сматрамо интерсантним и вредним имитирања.  Тада су то углавном били наши родитељи или старији брат и сестра. Они су тада нама били узор и кул. Са годинама, свако од нас је много пута променио своје мишљење о томе шта и ко му се допада. Свако може да буде кул, али најважније питање је како се то постиже?

То што ову реч чини толико интересантном јeсте чињеница да је њено значење релативно и сви имају различито виђење ове речи. Постоји широки спектар ствари и људи које млади сматрају кул. Неке од њих су јавни послови, као што су певачи и глумци, такође и спортисти који су увек називани популарнима. Подразумева се да би већина тинејџера волела да има статус кул особе у друштву. Неретко се дешава да млади који не заслужују популарност и пажњу добијају највише исте. У таквим ситуацијама где проблематични тинејџери добијају сву пажњу може доћи до илузије да су они исто кул. Неко ко исмева некога или наноси било какву штету себи или било коме не може никако бити значајнији од осталих али ипак, често се дешава да су управо такве особе ,,кул” многима и да њихови постови на друштвеним мрежама имају највише лајкова и највише су дељени. Мислим да ова појава није више карактеристична само за младе већ су друштвене мреже и актуелни трендови учинили да ,,кул” у медијима или другим областима буду особе које делују провокативно и занимљиво, а у суштини немају дубљи квалитет. Такве појаве видимо широм света од Америке до наше земље. Млади често доживљавају такве особе које су популарне на друштвеним мрежама интересантним и вредним дивљења. У сваком примеру, наравно, има изузетака али постоје људи који су исмевањем других и лудачким понашањем стигли до те интернет славе. Особе које се многима тренутно чине ,,кул” а то у суштини нису звезде ријалити-програма (уз ретке изузетке), чак и неки насилници о којима читамо у новинама, па и политичари који су због популарности спремни да вређају друге.

У једном истраживању о томе ко су узори младих и коме се они диве, већина тинејџера је навело неку јавну личност или спортску звезду. По мом мишљењу,  изненађујућа чињеница је да је доста тинејџера изјавило да је њихов идол члан њихове породице, такође истраживање је показало да веома мало њих сматра политичаре својим узорима што је добра ствар.  Многомладих је чак изјавило да сматра неке од српских историјских личности као што су кнез Лазар, Никола Тесла или цар Душан кул. Када питате тинејџере ко је њима кул добићете веома интересантне одговоре.  Анкетирањем својих пријатеља и познаника дошла сам до различитих одговора. Неки од одговора које сам добила на тему ,,Ко је кул” су: Новак Ђоковић, Роналдо, Бака Прасе, Милош Биковић, Светлана Цеца Разнатовићи Ариана Гранде. Са неким од њихових одговора се слажем, са некима баш и не.

То што су неки људи тренутно популарнији и вољенији у неком окружењу не гарантује ништа када је реч о њиховој будућности. Многи спортисти, научници и јавне личности су изјавили да су били аутсајдери у тадашњем друштву, али су наставили да покушавају и успели су у ономе у чему су најбољи.

У овом добу превише размишљамо о томе како нас други виде и доживљавају. Често покушавамо да променимо себе дабисмо побољшали мишљење друштва о нама. Радимо ствари које нам не пријају, и полако губимо своју јединствену личност у тој бескрајној потреби да будемо ,,кул”. Не смемо да допустимо да почнемо да радимо неке ствари само зато што нам наше окружење шаље поруку да, ако то не урадимо нећемо бити прихваћени.  Једна од популарних дефиниција речи ,,кул” на интернету је: Када је неко кул то значи да је стваран и да се не претвара да је неко други.  Најлакши начин да постанемо кул јесте да радимо оно што волимо и оно што нас покреће, чак иако то нужно није кул људима око нас.

Елена Чобан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *