IN MEMORIAM Гордана Гоца Беквалац

Са осећањем неверице, огромног губитка, опраштамо се од наше колегинице, професорке физике, Гордане Беквалац.  Опраштамо се са дубоким поштовањем за њен осамнаестогодишњи рад у нашој Гимназији.

Одељења првих, других и трећих разреда изгубили су  врсну професорку.

Педагошки колегијум остао је без члана, а Стручно веће за наставу физике без председнице. Одељење трећег три изгубило је вољеног одељењског старешину!

Тим за међупредметне компетенције и Тим за дигитални развој школе остали су без члана, који је био права локомотива за дигитални развој школе. Остали смо и без администратора платформе  Оffice 365… Остали смо, а то нам је највећи је губитак,  без драге особе, неког ко је имао своје посебно место међу нама.

Твитер заједница изгубила је једну од својих интелектуалних лидерки.Добро информисана, на дневном нивоу коментарисала је свет и догађаје око себе. Са дискретном дозом хумора, са јасном вредносном поставком, критички, али никада грубо, освртала се на актуелне појаве.

У Гимназију „Светозар Марковић“ стигла је 01.09. 2001. године из Oсновне школе „Бранко Радичевић“ и врло брзо ухватила корак у новој средини. Приликом упознавања тада је рекла: „Ја сам Гордана, али не волим кад ме тако зову, зови ме Гоца“.Тако је остало до данас.

Наглашена индивидуалност и замишљеност над звезданим небом чинили су Гоцу препознатљивом. Била је трагалац за истином и смислом, показивала склоност да о стварима око себе размишља и истражује. Своју емоционалност покушавала је да стави у други план, можда чак и да прикрије. Али сви, ми, који смо је дуже  познавали, знали смо, колико је дубок искон њених осећања и од каквих свилених нити је била њена душа саткана.

Иза снажне фасаде интелекта и иза огромне радне енергије  била је скривена њена нежна и крхка унутрашња природа.

Одлазак  професорке Гоце огроман је губитак за нашу образовну заједницу. Њена посвећеност физици, као и образовно- васпитном раду, богато искуство, интелигенција и креативност  чинили су је јединственом. Пратила је актуелне тенденције у науци, стручно се усавршавала, а у 2019. години у професионалном развоју стекла је звање педагошки саветник.

Била је водитељ обука за реформу гимназија, са лакоћом је уводила интердисциплинарни приступ и  практиковала пројектну наставу, иновирала и осавремењивала приступ раду. Физика у Симпсоновима, Фестивал науке, Ноћ истраживача само су делић из богатог репертоара њених активности. Волела је свој посао, волела га је, можда, чак,више од свега!

Основну и средњу школу завршила је у Зрењанину, потом  1982. године долази у Нови Сад  и уписује ПМФ, Oдсек за физику. Током студија изгубила је мајку, што је на њен живот оставило дубок и неизбрисив траг, који се до задњег тренутка могао препознати.

Тиха и сетна, помало чак и стидљива, са огромном радном енергијом, Гоци никада ниједан задатак није падао тешко. Волела је изазове и са изузетном инвентивношћу и смислом за естетику креирала је у сарадњи са ученицима постере, плакате и различите материјале за учење и рад. Идеје су се у њеној глави зачас претварале у слике.

Фарадеј, Максвел, Тесла – приступ истраживању електромагнетизма – била је тема њеног дипломског рада. У уводном делу истакла је следеће цитате великих научника који су били мото тог рада:

Сваки  човек је јединствен. И свако у историјској поворци има  одређен задатак и одређено место. Максвел

Мени не треба помоћ него тешкоћа. Што теже, то боље. Ја најбоље радим у борби! Никола Тесла.

Смисао ових изрека води нас ка разумевању њене животне позиције. А то је мисија коју је Гоца обављала кроз посвећен образовно-васпитни рад, као и избегавање оног што зовемо линија мањег отпора и избор тежег пута као и стално трагање за изазовима.

Завршила бих ово сећање на нашу Гоцу парафразирајући речи Николе Тесле: Смрт не постоји, а самим тим сазнањем, треба да нестане  и страх од ње! И запамтите: ниједан човек који је икада постојао, није умро. Када се тај тренутак, који зовемо смрт, догоди човек  се у светлост претвара и као такав и даље постоји!

Директорка Гимназије „Светозар Марковић“, Татјана Вукадиновић

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *