Прозафест у нашој школи – гост Роланд Орчик

У склопу, 13. Међународног фестивала прозе који се одржава од 23. до 28. септембра, у нашој школи је гостовао мађарски писац Роланд Орчик. О његовом првом роману, Фантомкомандо, са њим су разговарале  наше матуранткиње Оливера Тегелтија IV3, Милица Срданов IV3, Теодора Сикора IV1 и Уна Лулић IV2. Њихов ментор била је професорка српског језика и књижевности Драгана Бошковић Томић. Роланд Орчик је, након разговора, одговорио на неколико новинарских питања:

Како сте почели да пишете? Зашто?

Када сам прешао у Мађарску, уписао сам Електротехничку школу, али се нисам пронашао у томе. Увек сам у себи имао неки бунт, против родитеља, конкретно оца. Користио сам то у роману, али и бунт против тог света који се распао. С једне стране све то, а с друге стране и то што сам се заљубио. Шандор Петефи је написао једну песму: „Дао бих љубав за слободу, дао бих слободу за љубав!” Тако је било и код мене.

Да ли више волите поезију или прозу?

Не могу да се определим. Постоје људи који воле само прозу или само поезију. То код мене никад није био случај.

Да ли планирате да објавите нову збирку песама?

Да, у међувремену сам почео да пишем поезију. Последња збирка ми је објављена 2015. године, затим роман 2016. године. Пре тога сам, док сам писао прва поглавља романа, писао песме. Међутим, прича ме је вукла да завршим роман. Написао сам неколико песама, затим сам се концентрисао на роман и престао са писањем поезије. Један пријатељ ми је саветовао да када пишем прозу, не пишем поезију да би језик романа био бољи и једноставнији. Није добро да се читалац зноји док чита.

Да ли сте задовољни данашњим гостовањем у нашој школи?

Нисам уопште. Шалим се. Наравно да сам задовољан. Захваљујем вам на томе. Сва питања су била тачна и добро постављена. Неки људи имају добра питања али не умеју да их поставе. Ви сте то знали. Хвала вам на томе.

Програм фестивала настављен је у Културном центру Новог Сада. Следећег дана наше ученице су, такође, разговарале са писцем о његовом роману. Након разговора задовољство се није скривало на лицима.

 

Уна Лукић  IV2

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *