Србија и свет 1804-1815. године

Прва половина деветнаестог века је један од најбурнијих периода како светске тако и наше националне историје. Ученици трећег разреда наше гимназије (III2, III3, III4, III5, III8, III9) у оквиру наставе историје,  бавили су се овим добом, конкретно периодом од 1804. до 1815. године. Ментор им је била професорка историје Александра Поповић. Задатак је био да ученици у групама за годину коју добију одаберу најважније догађаје и сниме кратак филм. Оно што је од посебне важности јесте да је свака група имала потпуну слободу да изабере свој начин за снимање. Неки су се одлучили за реконструкцију догађаја, неки за путовање кроз време. Неки су одлучили да из 21. века коментаришу и тумаче тадашња догађања. Било је оних који су писали сценарио и текстове. Међутим, нису сви схватили задатак строго озбиљно, неки су одлучили да се позабаве историјом на комичан начин.  Свака група је изабрала најбољи начин да искаже своје таленте и квалитете. Након снимања, на професоркиној катедри налазило се  30 потпуно различитих  и у исто време сјајних филмова.  У Свечаној сали наше Гимназије, 27. марта 2019. године објављен је филм „Србија и свет 1804-1815. године“ који је настао као компилација одломака из  16 одабраних филмова . Овом пројекту, монтирањем овог филма допринео је бивши ученик наше школе, Дамјан Богићевић.  Пројекцији је присуствовао завидан број ученика и професора, а након завршетка нико није крио одушевљење.

Уна Лукић III2

 

Искуство ученика у раду на овом пројекту

Пре свега, могу да кажем да нам је овај пројекат донео нешто посебно, нешто што до сада нисмо доживели, а то је једна доза новог искуства и међусобне сарадње.

Иако оптимистични да ће овај пројекат бити завршен без већих потешкоћа, тек приликом његове израде схватили смо колико нам је, пре свега, потребна креативност, међусобно разумевање и стрпљење да бисмо остварили све оно што смо замислили.

 Основне смернице и идеју за израду пројекта добили смо од наше професорке – менторке Александре Поповић. Идеја пројекта јесте прављење краћег документарног филма у трајању од 15-20 минута. Подељени смо у групе тако да је свака група добила одређену годину која је била тема документарца. Циљ нашег пројекта био је да оживимо један веома буран историјски период како у свету, тако и код нас. У питању је период од 1804-1815. године. Премда смо добили основне смернице, морам да напоменем да нам је професорка дала потпуну слободу и раширене руке за све наше идеје а била је ту и за сва наша питања и недоумице, јер основна замисао овог пројекта јесте та да покажемо своје таленте, да испољимо нашу креативност, да се лепо забавимо и дружимо и да нешто ново научимо. А тако је и било!

Поред оних ратних сцена, филмови су добили посебну дозу интересантности приказивањем дешавања из света тадашње музике, моде, журналистике, филозофије, науке. Приказани су композитори са својим новим симфонијама, даме у популарним хаљинама, господа са својим отменим капутима и цилиндрима, сељаци у свакодневним ношњама, тадашњи спикери… Сценарији су писани на енглеском, француском, немачком, руском језику, у зависности од тога из које државе долази лик који је приказан.

Један од наших задатака био је да „оживимо“ и повежемо савременике, што је био прави изазов за нас.  Свако је нашао своје идејно решење за то. 

 

Нека проблемска питања на која је наилазила моја група су: где наћи костиме, са чиме снимати, где снимати, како реализовати неки лик, како приказати неку сцену…

Како бисмо све ово успешно завршили морали смо бити организовани, слушали смо једни друге, давали смо разне предлоге, свако је на свој начин дао свој допринос заједничком пројекту. Одржавали смо састанке у школској библиотеци где смо писали текстове, смишљали сценографије и смишљали како да будемо економичнији а ефектнији.

Упркос томе што ово можда звучи као нешто што је много захтевно и озбиљно, потрудили смо се да то не буде тако. Наша снимања пратили су и смех и песма, а оних тренутака напетости и нервозе скоро да није ни било.

После снимања, уследила је и монтажа нашег филма. Бирали смо одговарајуће мелодије, песме, слике и видее.

Сам финиш нашег пројекта била је сама пројекција. Она је одржана  27.3.2019. у Свечаној сали наше Гимназије и њој су присуствовали сви они учесници пројекта па и шире а присутни су били и професори. Пројекција је завршена громогласним аплаузом публике препуне утисака.

Драго ми је да сам био део овог пројекта и надам се да ће их бити више, а посебну захвалност дугујемо нашој професорки Александри што нам је омогућила да будемо део овог пројекта и бар на тренутак осетимо како је то бити глумац, режисер, костимограф, текстописац а по највише историјска личност.

ХВАЛА! 

Радомир Марјновић III2