Критички приказ представе ,,Љубавно писмо”

 

У  Нови Сад је, током другог дана Позорја, допутовала глумачка трупа Гимназије ,,Јан Колар” како би нам приказали свој позоришни комад који носи назив ,, Љубавно писмо”. Ову невероватну представу потписује редитељ Бранислав Поп, ученик четврте године већ поменуте Гимназије.

Радња дела је заснована на две комшијске породице. На први поглед, они су потпуне супротности. Међутим, догађаји који се преплићу током представе их све више повезују.

Шта је за вас најважније у једном позоришном комаду? Који елемент је кључан за позитивне критике публике?

Наравно, одговори су различити, али, сматрам да су глумци  пресудни за позитивну ,,оцену” дела. Главни карактери ,, Љубавног писма” су веома уверљиво изнели своје улоге, што је веома велика предност за тако младе људе. Они ни у једном тренутку нису искочили из карактера својих ликова. Тиме су показали озбиљност, добру концентрацију и посвећеност свом задатку. Темпо говора, дикција и гестикулација су били на завидном нивоу и у потпуности су одговарали ликовима. Били су довољно гласни и разумљиви. Своју оданост према овом послу показали су у сваком тренутку; при сваком покрету се види уложен труд и рад. Веома је битно да глумац пренесе одређену емоцију публици; битно је да публика доживи представу. Позориште је то. Ови сценски уметници су у томе успели.

За сценографију је био задужен, такође, Бранислав Поп. На сцени сам затекла ,, три кутка”. Допада ми се што нису стално доносили нове свари на сцену, већ је све било постављено. Ентеријер је био  једноставан, али сви знамо да је у једноставности поента. Светла су допринела још већем утиску сцена. Захваљујући овој технологији , интерпретатори су, у једном чину,  дочарали пролазак времена.Музика је била ефектна и пристојна.

Костими су били прилагођени актерима. Носе одређену поруку. На пример, мајка Лепе Солдатовић, која тумачи једну од главних улога, носи модерну хаљину животињског принта направљена од најфинијих материјала. Тиме је показала свој сталеж и стил.

Шминка је била блага и неупадљива. То је увеличало моје одушевљење. Ако приказујете свакодневни живот, сматрам да не треба да будете претерано нашминкани. Ретко ко сваког дана има велику количину производа за улепшавање на свом лицу.

Текст је био упечатљив. Речи су биле правилно акцентоване и правописно исправне. У делу се нису појављивале вулгарне речи. Кроз цео комад тече река хумора. Тиме су загарантовали пажњу публике.

Мој лични утисак је тај да је публика била задовољна. Крајњи аплауз је трајао неколико минута.  Међутим, постоје и замерке. Представа је могла бити интерактивна, односно у неким деловима актери су могли укључити и публику.

На мене је највећи утисак оставио обрт представе. Матичарка, која се појављује при крају комада, говори да је заменила парове и да их је погрешно венчала. То је изазвало изненађење код гледалаца. Мислим да представа треба да има и увод, заплет, врхунац радње, обрт и расплет. Многи комади ово немају, што значи да је ,, Љубавно писмо” поново заузело више место у рангу овогодишњег програма.

Садржај овог дела држи пажњу од почетка до краја. Ово је комад са јасним концептом; одлично осмишљено и усклађено. Наравно, постоје замерке и пропусти, али су они скоро неприметни. Из сале, након овог наступа, излазите задовољни. Свако је доживљава другачије и сам вади поуке из дела. Огромна похвала за труд и дисциплину. Загарантовано добро са искреним  препорукама.

 

 

Теодора Жерајић, I10