Критички приказ представе ,,Љубавни четвороугао“

Другог дана Позорја, након неколико драма, имали смо прилику да гледамо комедију „Љубавни четвороугао“ у изведби ђака из Сремске Митровице. Изабрали су да раде комедију јер је ређе виђена у поређењу са драмама, али су нам успешно приказали и добре и лоше моменте са којима се сусрећемо сваког дана. Тема није дубокоумна и нема неко филозофско тумачење, већ видимо оно што се дешава у реалности, те се лако прати.

Прича прати девојку Ружу која по цео дан беспосличари и из досаде заводи три момка који су иначе најбољи другови. Она међу њима прави раздор. Посебно ми се допао лик Ружине мајке Милеве, која је успешно изнела једну од захтевнијих улога у представи. Она је прави пример лошег родитеља који не мари за потребе свог детета. Без имало устручавања су показали како изгледа дом у коме нема љубави и узајамног поверења и поштовања.

Осветљење је у појединим сценама било слабо тако да се глумци нису добро видели, такође дикција није била добра због чега су се глумци слабије чули. Сцена је била подељена на два дела – дневна соба са леве стране и клупа са десне. Сценографија је била једноставна, али је била довољна да се дочара атмосфера. Примећена је грешка у организацији сцене, наиме на позорници је остала столица, а она није била потребна. Лампа као део сценографије је била веома занимљиво употребљена. У  тој сцени је био комплетни мрак и једино светло које је осветљавало позорницу је долазило од ње. За разлику од осталих представа које су имале дуге паузе, ова представа је динамично текла од почетка до краја, иако би требало порадити на одређеним сценама. Сцене су могле бити мало дуже, како би се схватила поента радње.

Посебно ми се свидео избор музике, који можда није био најпримеренији за позориште, али осликава данашње друштво. Приказали су простоту данашњег света који се заглупљује гледајући ријалити. Драмски текст је био препун вулгарности и неумесних шала које су стварале осећај непријатности код публике. Претпостављам да су оваквим језиком желели да осуде друштво, али су у појединим моментима постигли супротан утисак.

Идеја да се они успорено физички обрачунају је била оригинална и када се у потпуни музиком, изазива позитивну реакцију публике. У неким су сценама сукоби могли бити мало наглашенији и увежбанији.

Сврха представе је била да забави публику више него да је едукује. Сматрам да су  у томе били успешни, јер су након извођења добили овације публике.

Милица Томић III6

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *