Да би добро живео, човек мора да постане подлац

Да ли су данашњи тинејџери спремни на све да би се дочепали онога што желе? Драма Људмиле Разумовске „Драга Јелена Сергејевна“ свакако отвара бројне одговоре на ово питање.

Једне ноћи, у стан професорице Јелене, долазе четири матуранта како би јој честитали рођендан. Међутим, иза тог разлога крије се тајна коју Јелена не би требало да сазна.

Управо тада почиње психолошка игра Паше, Виће и Љаље, предвођена мозгом операције – Волођом. Требало је узети кључ од сефа где се налазе њихови матурски тестови, како би могли да их исправе.

Глумци су успели у потпуности да дочарају своj лик. То се на сцени могло видети, јер је свака улога имала неки свој врхунац, тј. кулминацију којој је тежила и која је свакако пожељна на сцени. Међутим, и поред тога што су успели похвално да се предају свом лику, успели су и међусобно да се ускладе.

Сценографије је на први поглед било доста, можда чак и превише. То и није велика замерка, јер је све коришћено, пре свега приликом уништавања стана. Доста су водили рачуна о детаљима – да им чиније буду пуне, да костими одговарају ликовима, пре свега Јелени, која је имала специфичан начин одевања због ког је исмевана, као и да имају флеку крви у сцени силовања.

Једна од ретких замерки било је понеко окретање леђима публици, које је могло да се регулише на разне начине.

Оно што је за похвалу, осим глуме, био је и бенд који је уживо дочарао битне тренутке и стварао додатну тензију када је затребало.

У представи је био добро приказан сукоб старог – традиционалног и новог – модерног схватања и погледа на живот. Глумци су ово на сцени, преко текста, дочарали поређењем Јелене са Антигоном, док су млади, од стране Љаље, описани као нараштаји који се не боре за елементарно преживљавање, већ за људски живот  без устручавања.

На много начина Јелена се супротставља ученицима који су прешли границе и почели сами себе да испитују колико далеко су спремни да иду. Уједно, доза непоштовања, уцене и исмевања је постојала, јер то свакако карактерише данашње младе.

Оно што је оставило можда и најјачи утисак на гледаоце, била је сцена силовања на самом крају. И даље ми у глави одзвања реченица: „Јелена Сергејевна, имате још само један минут, а онда постајете саучесник“, као и врисци Љаље која је жртва Волођине игре и жеље за контролом. Веома похвално је то што су глумци, који тумаче та два лика, довели публику до суза, нелагоде и очајања проузрокованих призором са сцене.

Елена Прњић IV3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *