Главну улогу у нашим животима играмо ми – Критички приказ представе „Криви ексер“

Пре самог гледања представе „Криви ексер“ поставља нам се питање које се тиче имена: да ли се под кривим ексером мисли на обичан искривљени ексер или је пак реч о дроги познатијој под именом екстази? Ипак мислим да је одговор на ово питање јасан: реч је о зависности кроз коју човек пролази, о свим мукама које зависници преживљавају ако не узимају довољну количину дроге. Представа је рађена по истинитом догађају и сви смо свесни да је претерано конзумирање психоактивних супстанци честа појава у данашњем свету. Чињеница да коришћење малолетника као продаваца дроге као и такозвано „дување“ могу довести до смрти су само неки од примера да ниједан мотив у представи није увеличан или немогућ.

После гледања представе, и на премијери и сада на Позорју, приметна је промена, како у глумцима, тако и у њиховом извођењу. Уводна сцена је била ефектна и оставља јак утисак на гледаоце који са знатижељом посматрају глумце који седе прекривени чаршавима и вичу ,,ПРОБАЈ, НЕЋЕ ТИ БИТИ НИШТА“, што нам даје претпоставку шта ће се десити у представи.

Прича прати Нину, девојку која улази у лоше друштво и које ју је одвело на погрешан пут који се по њу завршио трагично. Сваки од ликова у представи има неки унутрашњи конфликт који у току представе кулминира и приморава их да направе избор. Ликови који су оставили најјачи утисак на мене су власник клуба Дамјан и полицајац у сцени рације.

Светлосни ефекти су добро пратили сцене, поготово сцена у клубу када су се упалили разнобојни рефлектори који су дочарали атмосферу. Музика у представи је уско повезана за самим ликовима, иако ми то не уочавамо на самом почетку, она означава судбину главних јунака који су запали у зачарани круг најгорег порока.

Сценографија је била једноставна и неупечатљива и требало је времена да се она намести после сваке сцене што је прелазе чинило веома дугим и успорило добру динамику коју је представа имала, што се највише одразило у последњој сцени где су Каја и Синиша у болници, а поред њих се на поду налазе шприцеви.

Утисак која ова представа оставља на сваког гледаоца ставља у други план ситне недостатке попут лошег осветљења у неким сценама, као и то да смо у неким моментима слабије чули поједине глумце. Иако се ради о ученичкој режији, глумци су своје недостатке надокнадили својом неисцрпном енергијом и количином емоција пренесених на публику.

Једна од главних порука ове представе је – „ДРОГА НЕ БИРА, АЛИ ТИ БИРАШ“, која нас наводи на размишљање о нашем животу, о томе како желимо да га проживимо и на спознавање опасности у коју нас дрога увлачи.

Упркос свим упозорењима која добијамо, главну улогу у нашим животима играмо ми.

Милица Томић III6