Интервју са глумцима представе ,,Љубавни четвороугао“

 

Колико је било тешко уклопити музику, кореографију и колико дуго сте се припремали?

Марко (Џони): Било је тешко, зато што нико од нас уопште не зна да плеше, сви смо антислухисти, то се могло мало приметити, посебно ја, јер ја стварно не чујем никакав ни ритам ни тон нити знам шта је то, али смо ми то напамет научили, лепо и фино, играло се и играло свакодневно и где год смо стигли, чак и на ходницима и на крају се све уклопило.

Колико ти је тешко било да уђеш у улогу?

Владана (Милева): Било ми је јако тешко да глумим неког лика који је старији од мене и да уђем у улогу, јер уопште нисам оваква као на представи и требало ми је доста времена да то увежбам и плашила сам се тога да ћу једног дана и ја бити таква.

Да ли си  се некада у животу ван позорнице пронашла у љубавном четвороуглу?

Тијана (Ружа): Буквално никада, ја сам сушта супротност од Руже и баш сам везана само за једну особу и било ми је тешко да се убацим у улогу, али глума је глума.

Одакле идеја за ову представу?

Милан (Петар): Док смо бирали представу, имали смо у избору једну која је била вулгарна, можда и знате ,,Низ пругу“, па се нама то није свидело, јер можда није примерено, тако да смо ми изабрали ову, иначе, пре Школског позорја, наступали смо само једном, па нам немојте замерити.

 

Зашто сте се одлучили баш за ову комичну тему?

Александар (Урош): Нико од нас се не бави глумом, чак ни аматерски нико нигде није глумио, осим у школским представама, а наравно то се не рачуна и због тога смо изабрали неку тему која је лакша, јер наравно за драму треба и више емоција и свега. Све нам је било кроз игру и онда је лакше било уклопити све кроз игру.

Томислава Николић