Округли сто првог дана Позорја

Округли сто првог дана Школског позорја водио је редитељ Петар Јовановић. Одиграле су се представе „Криви ексер“ у изведби Гимназије „Светозар Марковић“ и „Значи Марко, као Краљевић“ у изведби „Карловачке гимназије“. Теме представа тичу се озбиљних проблема данашњег друштва и последица које оне остављају, а редитељ је истакао како је важно да млади такве теме приближе свом узрасту и тиме их боље разумеју.

На редитеља најјачи утисак остављају породични проблеми, који касније доводе до  стварања различитих мана и комплекса код деце, што даље води у још веће проблеме, као што су пороци, комплекси, расизам… На сцени не можемо да прикажемо целокупно друштво, али можемо да узмемо један мали узорак, који ћемо кроз сцене анализирати. На основу утиска који глумци оставе, донећемо закључак какво је друштво заправо, те је због тог закључка битно колико су глумци уверљиви у изношењу свог лика.

Редитеља Петра Јовановића је, пре свега, занимало због чега су редитељи прве представе одабрали тему наркоманије. Након тога глумци, редитељи и професори Гимназије „Светозар Марковић“ и „Карловачке гимназије“ покренули су причу о разлозима због којих посежемо за пороцима, о томе ко је заправо, одговоран за проблеме младих, о променама које бисмо могли да направимо.  Глумцима је сугерисано да су неке сцене могли да прикажу уверљивије. Замерено је то што су паузе између сцена биле дуге, јер се тиме губио утисак стечен пре промене. Редитељ је истакао да је требало боље да се  покаже колико времена је прошло између одређених догађаја. Похваљена  је глума полицајца, који је врло уверљиво изнео свој лик.

Тема друге представе биле су предрасуде и стереотипи у друштву, који изазивају насиље и мржњу. Редитељ је, поново, похвалио начин на који су представили озбиљну тему и истакао да представа подстиче на размишљање. Похвалио је глумце да су имали одличан ритам, да су били врло прецизни. Истакао је да су добро нагласили место и време у ком се налазе уз помоћ текста, а не реквизита. Редитељу се, такође, свидело што су столице биле распоређене тако да заједно са публиком одају утисак арене. Указано је, да је недостајало мало више интеракције са публиком. На сцени је нормално да се деси неки пех, да не буде све по плану, али тада глумац треба да се побрине да уклопи то са својим ликом, како публици то не би било очигледно.

Дуња Павлица