Интервју ученицима Карловачке гимназије, глумцима представе „Значи Марко, као Краљевић“
Да ли ти је било тешко да уђеш у улогу?
Милана Мијић: Не могу рећи да ми је било тешко, зато што је то наша околина, и свакодневно се сусрећемо са тим.
Ружица Малбаша: Није ми било лако јер по природи нисам таква особа, требало је неко време да уђем у улогу.
Вук Стојић: Није ми било тешко, једино што сам мењао акценат. Није ми требало пуно времена.
Михајло Ковач: Ја иначе нисам навијач, никада нисам ишао на утакмицу, али ми ипак није било тешко да уђем у лик.
Да ли сте задовољни сарадњом са професором?
Милана Мијић: Са професором смо имали одличну сарадњу, функционисали смо више као пријатељи него као професори и ученици.
Михајло Ковач: Ја изузетно поштујем професора и професорку, ретко је да са неким професором имамо такав однос.
Колико дуго сте се припремали?
Милана Мијић: Припремамо представу седам месеци. Наступали смо неколико пута, премијера нам је била у Сомбору, затим смо наступали неколико пута овде, у Новосадском позоришту и такође смо наступали и у Крагујевцу.
Вук Стојић: Припремали смо се дуго. Имали смо пробе које су трајале и по седам сати.
Да ли сте задовољни наступом?
Милана Мијић: Имали смо и бољих наступа, али није тако лоше.
Михајло Ковач: Ја бих сврстао овај наступ у три најбоља.
Музику сте заједно бирали, због чега баш те песме?
Милана Мијић и Ружица Малбаша: „Acros the universe“ смо изабрали због самог текста, а „Diamonds“ зато што сви му јуримо неки сјај, не само у материјалном смислу, већ и иначе.
Уна Лукић III2