Интервју ученицима Карловачке гимназије, глумцима представе „Значи Марко, као Краљевић“

 

 

Да ли ти је било тешко да уђеш у улогу?

Милана Мијић: Не могу рећи да ми је било тешко, зато што је то наша околина, и свакодневно се сусрећемо са тим.

Ружица Малбаша:  Није ми било лако јер по природи нисам таква особа, требало  је неко време да уђем у улогу.

Вук Стојић:  Није ми било тешко, једино што сам мењао акценат. Није ми требало пуно времена.

Михајло Ковач: Ја иначе нисам навијач, никада нисам ишао на утакмицу, али ми ипак није било тешко да уђем у лик.

 

Да ли сте задовољни сарадњом са професором?

Милана Мијић: Са професором смо имали одличну сарадњу, функционисали смо више као пријатељи него као професори и ученици.

Михајло Ковач: Ја изузетно поштујем професора и професорку, ретко је да са неким професором имамо такав однос.

 

Колико дуго сте се припремали?

Милана Мијић:  Припремамо представу седам месеци. Наступали смо неколико пута, премијера нам је била у Сомбору, затим смо наступали неколико пута овде, у Новосадском позоришту и такође смо наступали и у Крагујевцу.

Вук Стојић:  Припремали смо се дуго. Имали смо пробе које су трајале и по седам сати.

Да ли сте задовољни наступом?

Милана Мијић: Имали смо и бољих наступа, али није тако лоше.

Михајло Ковач: Ја бих сврстао овај наступ у три  најбоља.

 

Музику сте заједно бирали, због чега баш те песме?

Милана Мијић и Ружица Малбаша: „Acros the universe“ смо изабрали због самог текста, а „Diamonds“ зато што сви му јуримо неки сјај, не само у материјалном смислу, већ и иначе.

                                                                                                                                          Уна Лукић III2