Интервју са ученицима Гимназије „Светозар Марковић“, глумцима представе „Криви ексер“

 

Никша Бошковић (Синиша)

Пошто си поред глумца и један од редитеља, због чега баш ова тема?

Ова тема је изабрана зато што сматрамо да је дрога веома заступљена у нашем друштву, поготово у нашим генерацијама у протекле две-три године.

Колико је било тешко усагласити све идеје, будући да вас има троје редитеља?

Било је јако тешко, али наравно када се ради као тим све се успе.

Будући да ти није први пут да учествујеш на Школском позорју, да ли си имао трему ове године?

Трему имам сваке године и то док сам на сцени престане, али пре почетка имам стварно велику трему.

Атина Михаљчић (Каја)

Колико је било тешко, вама као ученицима, да сами напишете текст за представу и колико вам је времена било потребно?

Било нам је доста тешко, радили смо поприлично, око годину дана, озбиљно се радило. Нас троје смо доста различити и у договарању су увек превагнула два гласа. Имали смо костур приче, па смо га потом надограђивали помоћу импровизације тако да нам је помогла доста у томе и драмска секција, као и професорка Сандра Антић.

Због чега овакав назив представе?

Дуго смо размишљали о називу представе и нисмо хтели нешто стандардно: наркоманија, круг, буди, пробај… Желели смо да буде више уметнички, а цела представа се своди на неко понављање, тако да се понавља тај ексер у правом смислу те речи и онда ексер у лошем смислу те речи, па смо хтели да се поиграмо са речима.

Шта си научила из улоге коју тумачиш?

Моја улога је врло специфична и тешко ми је било да уђем у њу. Научила сам да би требало да будемо свесни себе, да никада себе не изгубимо, да пратимо оно што ми заиста желимо и да се не губимо у неком туђем свету.

 

Елена Попов (Стела)

Колико ти је било тешко да уђеш у лик Стеле?

Није било тешко да уђем у улогу у смислу да је Стела ипак моје годиште, међутим било ми је тешко то што је она ипак много другачија од мене, има другачији карактер, веома је напрасна. Пошто је атмосфера била радна онда смо једни друге бодрили и то нам је свима помогло да уђемо у улоге.

Каква је била атмосфера док сте спремали представу?

Била је углавном радна, али је било доста и несугласица зато што је била ученичка режија, па су сви имали нешто да кажу и онда се то претвори у хаос. Успели смо све то да изгладимо, јер смо ми једна радна екипа.

 

Који би савет, везано за тематику представе, дала свом лику када би је срела у стварном животу?

Рекла бих јој да седне и да прво проба да пронађе себе, а тек онда да крене да вија оно што жели да постане, јер искрено мислим да она ни не зна шта жели ни где се налази. Мислим да сви ми који смо млади морамо да седнемо и добро да размислимо о свом животу шта желимо да урадимо, а не да срљамо.

Теодора Петковић (Стелина мајка)

Какви су ти утисци са представе?

Веома сам задовољна како је протекло, мислим да смо доста добро глумили. Једина мана нам је била то што смо се можда чули иза сцене. И иначе смо имали пробе са сценографијом, али мислим да нам је решење било доста добро с обзиром на то да смо је мењали данас у односу на премијеру.

Шта си научила из улоге коју тумачиш?

Ја представљам једну неодговорну мајку која се читав дан бави туђим животом и не обраћа пажњу уопште на то шта се дешава са њеним ближњима. Сматрам да људи треба из моје улоге да схвате да главни проблеми често потичу из породице.

Пошто ти је први пут да глумиш на Школском позорју, како си се снашла?

Први пут ми је да учествујем у Драмској секцији и доста ми се свидело, а мислим да сам се добро уклопила у целу екипу и да смо се доста добро слагали. У почетку када сам дошла у драмску секцију сам имала велику трему, али сам у међувремену успела да је изгубим кроз шалу како смо све радили озбиљно, а у исти мах и неозбиљно. Сада се доста пријатно осећам на сцени и сваки пут кад изађем и када оставим добар први утисак остало ми све иде добро.

Катарина Перовић III6

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *