Први дан XXV Школског позорја отвара представа “Криви ексер”

Гимназија  „Светозар Марковић” Нови Сад

Атина Михаљчић, Уна Лукић и Никша Бошковић: „Криви ексер“
Режија: Атина Михаљчић, Уна Лукић и Никша Бошковић
Сценографија: Никша Бошковић и Нађа Стефановић
Костимографија: Јелена Давидовић, професор и ученици драмске секције Музика: Лана Лазански и Ива Костић
Ментор: Јелена Давидовић, професор српског језика и књижевности

УЛОГЕ:

Синиша —  Никша Бошковић
Каја —  Атина Михаљчић,
 Нина —  Уна Лукић
Стела —  Елена Попов
Реља —  Огњен Мрђанин
 Синишина мајка —  Јована Гавриловић
Дамјан —  Петар Војводић
Сестра Гоца — Тамара Петраковић
Сестра Мила —  Валерија Загорац
Социјална радница —  Наталија Бабић
 Стелина мајка —  Теодора Петковић
Полицајац 1 —  Јован Јанићијевић
 Полицајац 2 —  Нађа Стефановић
Психолог —  Анита Грња
Улични свирач 1 —  Милош Веселиновић
Улични свирач 2 —  Никола Шороња

О РЕДИТЕЉИМА

Атина Михаљчић, ученица четвртог разреда Гимназије „Светозар Марковић“. Драмској секцији се прикључила када је почела да се интересује за драмско стваралаштво. У почетку је то била само глума, затим је почела да пише сценарије за историјске представе. Учествовала је на Школском позорју у представи „1984“.

 

 

Уна Лукић је ученица трећег разреда Гимназије „Светозар Марковић“. Од седмог разреда се бави глумом. Ипак, највише искуства је стекла у представи „1984“, где се опробала у улози Џулије. Такође, бави се и новинарством и радио-водитељством.

 Никша Бошковић, ученик трећег разреда Гимназије „Светозар Марковић“. Од првог разреда гимназије је члан драмске секције. Одувек се интересује за глуму. На Школском позорју је учествовао два пута,  у представама „Мишоловка“ и „1984“. Њихов циљ је да представе својим вршњацима да улазак у свет дроге није наиван и да нас може коштати како самог живота тако и многих других животних вредности.

 

О ПРЕДСТАВИ

Петоро тинејџера, различитих интересовања и животних прича, упуштају се у свет дроге покушавајући да нађу бег од проблема са којима се суочавају свакодневно. На почетку све делује наивно.. Временом, губе љубав, пријатеље, породицу мислећи да је дрога оно што чини њихов живот. На крају губе и себе, заборављају ко су… Једно је сигурно, из ове битке као победник излази само онај ко се бори до краја.