Лaжна лепота

Тешко је задржати самопоуздање када се упоређујемо са пажљиво испланираним, филтрираним сликама људи који живе наизглед савршене животе, немају нереда у фиокама, ајлајнер им успе из прве и увек су добро расположени.

Стално се прича о поремећеном систему вредности, о истини и лажи, у разним сферама живота, па и у лепоти. Постављају се питања: Шта је лажно у лепоти? Да ли се лажна лепота мењала кроз генерације?
На то питање одговориће испитаници различитих генерација: Јелена Зељковић, учитељица у основној школи; Ана Петровић, психолог у основној школи; Јелена Вишњевац, ученица првог разреда гимназије и Мартина Видаковић, такође ученица првог разреда гимназије.

Шта је за вас лепота?

Мартина Видаковић

МАРТИНА (15): Мислим да је лепота веома субјективна и да је свако другачије доживљава. За мене је лепота не само спољашњи изглед, већ и унутрашњи. Сматрам да се у свему налази лепота, била она истинска или не. Лепота је и у малим стварима.

АНА(38): Лепота је неко својство које изазива осећај пријатности или чак среће. Може бити пејзаж, насмејано лице или омиљена шоља за кафу.

ЈЕЛЕНА(15): Лажна лепота за мене је представљање измењене верзије себе. У већини случајева људи се мењају како би се допали другима и себи. Ту, на пример, спада фотошоп, а на неки начин и шминка која се користи како би се промениле несигурности, али када се скине шминка и спусте телефони и стане пред огледало пред нама је особа каква заиста јесте.

ЈЕЛЕНА ЗЕЉКОВИЋ(50): Лепоту можемо дефинисати на енциклопедијски начин, али и бројним пословицама и свакодневним формулацијама које се на њу односе. Обиље дефиниција само значи то да је потреба за лепим одавно присутна. Цена коју су за лепоту били спремни да плате многи књижевни ликови и стварне особе само говори о томе колико је она важна. Лепоту бих у неколико речи објаснила као појаву, биће, предмет који пријају нашим чулима и нешто у чему уживамо.

Шта је лажна лепота?

МАРТИНА (15): Лажна лепота је неуспели покушај лажног представљања људима ради добијања неке користи. Та корист је најчешће краткотрајна срећа, не дубока и истинска срећа. Људи често користе лажну лепоту да би се представили у што бољем светлу.

Јелена Вишњевац

АНА(38): Појам лажне лепоте разумем као вештачки тј. хируршки или софтверски измењен изглед особе или слике. Ако причамо о људској лажној лепоти могло би се дискутовати да ли већ и шминкање, фарбање косе и сличне, општеприхваћене активности, мењају слику о нама у довољној мери да би постала лажна? И где је та граница?

ЈЕЛЕНА(15): Лажна лепота је одувек била присутна, али је у данашње време чешћа него икад пре. Баш због друштва у којем живимо које константно говори и указује на то да све увек мора да буде савршено. Самим тим људи мењају свој изглед, понашање и приступ другима зато што мисле да је то једини начин да оставе добар утисак и да им се допадну.

ЈЕЛЕНА ЗЕЉКОВИЋ(50): Пуно се прича о лажној лепоти, тако да, вероватно, постоји. С обзиром на то да се каже да је лепота у оку посматрача, лажна лепота би могла бити нека врста наметљиве лепоте, која, у ствари, и није права лепота. Или бар није лепота за сваког посматрача. Људи имају природну потребу да буду прихваћени од особа из своје околине, те би у тој потреби могао бити почетак свих лажних лепота. Прилагођавање оку посматрача уједно значи и пристајање на лаж и лажну лепоту.

Kако људи реагују на лажну лепоту?

МАРТИНА (15): Данас је све већи број људи који прибегавају лажној лепоти. Иако људи реагују негативно на лажну лепоту, лажно приказивање, дволичност, одбацују ту чињеница да су они на неки начин такви. Ово се дешава не само код адолесцената, већ и старијих.

Ана Петровић

АНА(38): Да ли је уопште препознају? Мислим да је главни изазов у овом времену Инстаграма, Jутјуба и осталих платформи да се мења перцепција онога што је „нормално“, могуће и достижно. Kада свакодневно конзумирамо фотографије, снимке људи са беспрекорном косом, лицем, телом одједном тај савршени идеал делује као нешто што је релативно лако достижно и што би и ми требало да достигнемо. Kозметичке и хируршке методе постају све софистицираније, о софтверу да и не говоримо, све је теже са сигурношћу уочити где престаје природна, а почиње вештачка лепота. Те фотографије могу значајно искривити нашу слику себе. Не ради се само о лепоти већ о животу уопште. Тешко је задржати самопоуздање када се упоређујемо са пажљиво испланираним, филтрираним сликама људи који живе наизглед савршене животе, немају нереда у фиокама, ајлајнер им успе из прве и увек су добро расположени.

ЈЕЛЕНА(15): Људи различито реагују на њу. Увек ће постојати они који ће пре изабрати лажну лепоту него особу иза ње. Док, са друге стране, постоје и они који би више волели да пред собом имају особу онакву каква јесте.

ЈЕЛЕНА ЗЕЉКОВИЋ(50): Реакција на лажну лепоту није јединствена. Људи реагују на разне начине. Одређен број људи је прихвата и пристаје на лаж, а можда и не уме да препозна ни лаж ни лажну лепоту. Један део људи се згражава над њом, док је један део сажаљева и апсолутно не примећује. Некима прија лажни осмех, а некима је ружан и беспотребан. Да би се проценило шта је лажно, мора се прво знати шта је право, али и који мотиви нагоне човека да се „одева“ у лажну лепоту. Притом мислим на све: од изгледа, преко понашања, до речи.

Чему потреба за лажном лепотом?

МАРТИНА (15): Лажна лепота настаје ради потребе за пажњом, ради славе јер ми тежимо да достигнемо неко савршенство које нам пружају медији, друштвене мреже. Желимо што више да личимо на оно што нам се представља, али не видимо даље од тога или оно што је иза екрана. Због тога прикривамо наше неправилности и несигурности и тако губимо стварну слику онога што јесмо.

АНА(38): Лепота уме да донесе предности, представља неку врсту друштвеног капитала. Мислим да нема ништа чудно у тежњи људи да буду допадљивији. Потреба да се буде прихваћен, вољен, поштован су природне људске потребе. Лепота може да помогне, чак и тзв.лажна. С друге стране, друштво тешко прашта слабости и неуспех, поготово када се пласира слика да је савршенство надомак руке.

ЈЕЛЕНА(15): Потреба настаје из неке жеље да се привидно промене и да буду оно што нису уместо да воле себе онакве какви јесу.

Јелена Зељковић

ЈЕЛЕНА ЗЕЉКОВИЋ(50): Ово бих сврстала у проблеме модерне психологије. Хиперпродукција лажног кроз „фотошопове“, захвате естетске хирургије, слепо праћење модних трендова, у ствари могу бити само једна обична, а ипак сложена потреба за прихватањем у друштву. Можда тако нешто имају особе које у критичним тренуцима нису биле прихваћене тамо где би требало, а психолози тврде да су ти критични тренуци у раном детињству, а особе које треба прве да га прихвате су његови родитељи.

 

 

Kако ти да истрајеш у гомили лажне лепоте?

МАРТИНА (15): Некад ми се чини да не видим излаз из таквог окружења у коме је лажна лепота итекако заступљена и да ја, због тога, морам да им се придружим. Међутим, то никако није добро и зато се трудим да увек будем окружена људима који размишљају као ја, у којима се могу пронаћи и наћи сигурност. Увек треба остати при својој идеји коју имаш у глави без обзира шта други мисле.

АНА(38): Мислим да је важно да искрено одустанемо од идеје савршенства. Многи од нас ће рећи да савршенство не постоји, да би касније ипак упали у замку да себе прекоревају због несавршенства. Kорисно је обратити пажњу на мисли и емоције које нам се јављају када листамо часописе или старнице Фејсбука , Инстаграма , читамо блогове или гледамо видее. Kако се осећате? Kако мислите о себи и свом животу? Избор садржаја које конзумирамо је само наш, треба да искористимо ту слободу.

ЈЕЛЕНА(15): У данашње време тешко је не подлећи пред мишљењем других. Важно је да будемо окружени које ће нас волети баш због тога какви јесмо и који нас неће осуђивати због наших мана.

ЈЕЛЕНА ЗЕЉКОВИЋ(50):Све то зависи од човека. Тешко је младима данас да не пристану на промоцију визуелних лажи јер, како увек кажу, „сви то раде“. Млади често још увек немају довољно јаку личност, карактер или довољно знања о томе шта стварно јесте лепо, па је најлакше тако рећи. Много је лакше научити „поставити“ лажни осмех, увећати усне, нанети пуно шминке на лице, обући „крпице“ које су у тренду, итд., него „улепшавати“ себе изнутра читањем, учењем, вежбањем себе у стицању неких стварно лепих особина, па макар никед не били прихваћени од друштва. Тешко је схватити шта доноси, а шта односи време. Физичку лепоту учини непривлачном, док унутрашња заувек остаје. Инстант генерацији која каже „Хоћу све и хоћу сад“ (а све су такве у адолесценцији) тешко је да схвати да је за сваку праву лепоту потребно време и труд.

У данашњем свету окружени смо медијима и друштвеним мрежама које нам пласирају ,,савршенство” које је нереално. Људи имају потребу да достигну тај идеал како би се допали другима и из тих разлога мењају свој изглед, губе своје ставове и размишљају као већина. То можемо дефинисати као лажна лепота. Могли смо да закључимо да највећи утицај на младе имају друштвене мреже и окружење у којем се налазе, зато на њих највише утиче лажна лепота.

Старије генерације су итекако подложне лажној лепоти, али у нешто мањој мери. Можемо да закључимо да људи утичу једни на друге, ако променимо мишљене о себи и ако заволимо све своје мане и несигурности, то ће се осликати и на друге људе. Искуство старијих генерација говори да је најбоље осећати се у својој кожи, а зрелост и самопоуздање које долазе са годинама чини да се понашају онако како осећају и желе. Свакако, породично васпитање олакшава или отежава избор. Тешко је бити и остати свој и аутентичан, али у томе и јесте лепота, зар не?

И,коначно, да одговоримо на постављено питање: Да ли се лажна лепота мењала кроз генерације? Да, мењала је свој облик, али је суштина остала иста.

 Нина Славнић I3

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *