Критички приказ представе „Радован III“

Представа „Радован III “ је прича о породици која живи у велеградском солитеру. Покушавају да се прилагоде животу у граду, али им то баш и не успева. Највећи проблем с којим се ова породица суочава је трудноћа њихове ћерке Георгине, коју је  отац детета оставио и отишао у Америку. Од тада су у свађи са Вилотићима. Радован, Георгинин отац, не дозвољава ћерки да се породи пет година. Покушава да јој нађе мужа, али то није тако лако.

Представа почиње разговором Радована и Руменке, његове супруге. По начину на који разговарају и понашају се, публика закључује да су у питању људи руралног порекла. Тада на сцену улази Станислав, Руменкин отац који доводи Јеленче. Радован и Станислав насрћу на Јеленче и сав свој бес искаљују на њему. Из њиховог понашања закључујемо колика је мржња и огорченост усмерена према свим Вилотићима.

Сценографија је веома добра, од самог почетка нам је јасно где се и када дешава радња. Костими су одлични. Није тешко разазнати ко је отац, мајка или ћерка. На основу костима закључујемо и више о самом лику, његовим особинама, жељама, мислима.

Сценарио је аутентичан, направљена је разлика у односу на оригинално извођење комада. Пажња је скренута на Георгину и њену удају. По понашању Радована видимо колико је то велики проблем за њега, али не са оне очинске стране, већ због тога шта ће људи рећи. Руменка за то време покушава да побегне од свог порекла, и мења своје име у Ру Станислав. На сцени настаје хаос, који представља хаос у њиховим животима.

Ова представа нас тера да се запитамо: „Колико данас неке девојке испаштају због руралних ставова својих родитеља? Колико људи покушава да побегне од своје прошлости? Колико нам пажњу заокупирају медији?“ Одговоре сви знамо, само их морамо постати свесни, то је порука коју су глумци успели да нам пренесу.

 

                                            Уна Лукић II2