Критички приказ представе „Ординација“, Слободана Симовића, Гимназија „Никола Тесла“ Апатин

Представа се отвара савременом песмом данашњице која нас уводи у тематику представе наговештавајући нам комични карактер представе, али и њен реални приказ савременог света.

Сценографија се поклапа са ликовима и темом који преносе рад једне државне лекарске институције, са основним лекарским помагалима, без којих ординација, не би била ординација. Костими глумаца почевши са радним оделом једног мајстора, преко белог мантила, до шушкаве тренерке упарене са „брзим наочарима“, иако имамо утисак да их виђамо свакодневно, укомбиновани у једној представи, на једној сцени, потковани глумцима који су у потпуности били у свом лику, доприносе целокупном утиску самих ликова који су на први поглед људи које виђамо свакодневно.

Све сцене биле су тачно раздвојене гашењем светала и пуштањем не толико упечатљиве музике, паљење светала означавало је почетак нове сцене, улазак новог пацијента и почетак нове хумористичке приче која је долазила са сваким новим пацијентом.

Прича у којој се један аутомеханичар може остварити у улози доктора боље него и сам доктор и својим знањем о аутомобилима, иако на први поглед ствара илузију како ни у ком светлу није повезан са општом медицином, заправо се према пацијентима односи боље него доктор. Сестра која након свог вишегодишњег медицинског образовања, има знање заправо само о кувању чувене кафе „сиктеруше“ и пацијент мафијаш који је спреман да поклони скупа пића, цигарете и сатове, само да би добио потврду за избегавање затвора као и пацијенткиња којој је једини циљ да дође до докторског презимена, на било који начин, доктор који поред титуле др  има и у свом досијеу и шверцовцање праћено затвором, представљају главне ликове данашњице, које су глумци представили реално, али кроз шалу, наглашавајући њихове мане.

Ана Бачић у улози сестре Јадранке успела је да уђе у свој лик у потпуности и прикаже данашње медицинске сестре у целости, од њиховог (не)знања, до њиховог односа са пацијентима од свих на 24. Позорју најупечатљивије и најбоље изнесе женску улогу.

Сцена са параноичним пацијентом у коме он мисли да га константно неко прати била је сувишна и није се уклопила у концепт представе „Ординација“.

Представа у којој глуме само средњошколци, урађена је на нивоу познатих светских комедија и млади глумци који су свега други пут извели представу, покушали су да пренесу поруку коју шаље савремено друштво и публику истовремено насмеју до суза али и оставе без текста, јер тек када се загребе површина сачињена од смеха види се снажна порука проблема савременог друштва, коју су успели да пренесу.

Томислава Николић II6