Критички приказ представе ,,Маратонци трче почасни круг“

На сцени пре самог почетка представе налазила се комплетна сценографија, која је била веома богата; сваки део представе био је покривен великим бројем реквизита и предмета који су чинили сценографију. На сцени је упечатљив био сандук и венци који су стајали у левом углу позорнице. Сцена је била издељена тако да смо, када се завеса отворила, могли да видимо приказ дома Топаловића, а када се завеса затвори приказ дела куће породице Билија Питона.

Велики број глумаца је лепо изнео комичне делове сцена, који су били комични и забављали публику, али је глума појединих глумаца била неуверљива. На костиме је требало обратити већу пажњу, јер су  били  неусклађени. Једна од замерки, која се тиче маски, јесте то да је глумцима са „седом“ косом спадао прах који су имали на глави. Глумци су били гласни и имали су добру дикцију, што је једна од круцијалних ствари, као и то што су имали добро кретање по сцени.

Драматизација је прилично добро урађена, али је била  присутна велика доза доследности истоименом филму, што одузима представи на значају, јер на неки начин подсећа на реплику филма.

Динамика представе није била добра, прелази су  били спори и при сваком од њих светла су се гасила све док се глумци не изротирају, што је доста успоравало ток представе и одвлачило пажњу публике. Такође, на прелазима пуштана је иста музичка нумера, која је смањивала пажњу публике.

Оно што је привукло пажњу свих оних који су упознати са оригиналним текстом ,,Маратонци трче почасни круг“ је што је улогу Ђенке понела девојка што је добро урађено, јер помера границе ,,маргине“ школског позоришта.

Представа делује недовршено и крај је дошао неочекивано брзо, а завршила се пуцњевима Билија Питона и његових чувара и породице Топаловић.

 

Марко Марић II5