Интервју са глумцима представе „1984.“

Колико времена је трајалa припрема представе „1984.“?

Лука Круљ: Од почетка ове године, односно од јануара.

Да ли се састав секције мењао од почетка припрема?

Милана Миловац: У почетку нас је било много више, али када смо почели са припремама, када смо поделили улоге, свако се у својој улози пронашао и свако од нас је својој улози дао лични печат.

Колико ти је тешко било да уђеш у свој лик?

Огњен Мрђанин: Није ми било толико тешко, зато што улога није била толико компликована, поједине сцене на крају у које је потребно да се потпуно уживиш, као што су реалистичко приказивање страха од пацова, као и што уверљивије приказивање електрошокa, било је захтевно, јер представљају сцене сличне умирању. 

Да ли сте имали потешкоћа приликом припремања своје улоге?

Наталија Бабић: Није било проблема јер је свако био упоран при самом раду на својој улози и како су припреме протицале, лакше смо улазили у своје улоге и све теже излазили из њих, јер постојале су целодневне пробе када смо дуже били у улози лика него у улози нас самих.

Да ли сте задовољни данашњим извођењем?

Јована Берић: Јесмо, наравно увек се поједине ситнице могу поправити и увек може боље али без обзира на то што су нам се на путу нашле мање потешкоће, задовољни смо крајњим резултатом нашег вишемесечног рада. 

Зашто сте одабрали баш ову представу?

Елена Прњић: Свидела нам се највише од свих понуђених представа, иако су нам мишљења била подељена, коначно смо се сложили око представе „1984.“ Тематика нас је доста заинтригирала због своје озбиљности, такође и због актуелности. Ми као драмска секција, али и као гимназијалци нисмо желели класичну представу, желели смо нешто мало озбиљније, чиме можемо да пошаљемо снажну поруку.

Која је порука коју сте желели да пошаљете?

Атина Михаљчић: Људи данашњице не могу да се боре самостално против режима, већ сви треба да се удружимо и подигнемо заједно.

Већина старијих чланова секције се познаје дуже и имају историју што се тиче заједничког рада, колико је вама, новим члановима секције, било тешко да се уклопите и прилагодите динамичном ритму рада секције?

Јована Гавриловић: У почетку је било мало чудно, али после смо се зближили и постали колеге.

Јована Берић: Супер су се снашли с обзиром на то да им је први пут, радили смо као тим и створили другу породицу.

Променили сте професора, односно менторку која вас је припремала, како је то утицало на вас и да ли се то одразило на представу?

Марко  Марић: Веома нам је тешко пало, јер смо се доста зближили са професорком која нас је спремала, она је био део ове екипе и увек је имала решење за било који наш мали или велики проблем, због чега нам је и било веома жао када је отишла, али смо успели заједничким снагама, јер смо сви били једни уз друге. Међутим, нови професор је заиста добар, даје нам добре савете и добре критике, које нам помажу у унапређивању представе, али и нас самих.

Томислава Николић II6