Округли сто првог дана XXIV Школског позорја

 Похвалa  свим глумцима: „ Ви сте људи који су отишли корак даље, ви сте показали храброст“!

Процес спремања представе је тежак, али и забаван и креативан, а глумци показују своју храброст изласком на сцену. Ако се глумци усредсреде на припремање представе, њихов напредак је уочљив из пробе у пробу. После сваког наступа, глумци стичу самопоуздање и мотив да наставе са радом у позоришту. Веза између глумаца и публике је особена, они на сцени могу осетити публику и комуницирати са њом, за глумце је боље импровизовати, него радити напамет, није страшно ако забораве текст, јер се то дешава и најбољима – рекао је водитељ округлог стола првог дана Позорја, редитељ Петар Јовановић.

Првог дана одиграле су се представе „Краљевски фестивал“ у изведби ШОСО „Милан Петровић“ из Новог Сада и „Маратонци трче почасни круг“ у изведби Гимназије „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове.
Представа „Краљевски фестивал“ оставила је снажан утисак на публику. Редитељ Петар Јовановић је нагласио да се види да су напредовали, да су научили много о сцени и позоришту као и једни о другима. Професор школе и редитељ Миодраг Близанац, рекао је да се особе са инвалидитетом стално доказују и да неки то исмевају, али осећај да његова деца пробуде смех и тугу у нама анулира све претходне мисли. Он у томе не види само победу, већ промену у животном ставу младих о људима са инвалидитетом. Нагласио је да се после успеха са претходног Позорја више се не поставља питање да ли им дати да одиграју представу, већ коју представу изабрати. Њихов циљ је да макар кроз представу докажу да су сви једнаки, да треба сви да се дружимо и размењујемо искуства. Њихов театар је нека врста бунта против система у коме се деци са посебним потребама не дају представе. Истиче да нове генерације могу променити став и показати да смо сви једнаки, ако волимо себе, можемо волети и особе са инвалидитетима, јер ћемо бити способни да препознамо све врлине у њима. Посебно је похваљена улога Краљице, која се на сцени понашала као искусна глумица.


Представа „Маратонци трче почасни круг“ била је потпуно другачија. Најупечатљивији је био лик Максимилијана, који не говори, али мимиком лица одлично дочарава своју улогу. Глумци су начинили изузетно храбар и маштовит потез када су за улогу Ђенке изабрали девојку и због тога их је водитељ округлог стола похвалио. Истакао је да жели да види да ученици размишљају ван граница школовања и књига из којих учимо. Савет за глумце је да не треба да траже узоре у свакаквим људима, већ да сами постану узор другима. Једна од замерки је била то што није јасно када се дешава радња представе, као и то што су глумци имитирали глумце из филма. Предлог за глумце је да у стару драму унесу проблеме данашњице, јер су најважније поруке оне које се налазе између редова.
Округли сто је затвoрен похвалом која је упућена свим глумцима а она гласи: „ Ви сте људи који су отишли корак даље, ви сте показали храброст“!

Дуња Павлица II7, Уна Лукић II2