Интервју са ђацима генерације

                           Елена Тадић                  

Елена Тадић

Због чега си изабрала Светину гимназију?

Од кад сам уписала 5. разред основне школе жеља ми је била да упишем гимназију. Слушала сам приче о свим гимназијама, али ми је Светина некако остала у веома позитивном сећању. Такође, волим и природне и друштвене науке скоро подједнако и сматрам да ми је једино општи смер могао пружити „од свега по мало“. Могу вам рећи да нисам погрешила у одабиру, као што су други сматрали у почетку. Добила сам знање које сам хтела и које могу да примењујем на факултету током наставе, што је већини студената било тешко.

Чега се најрадије сећаш из гимназијских дана и шта ти највише недостаје?

Ово је стварно тешко питање. Стварно је доста ствари које су ми у лепом сећању, али издвојила бих учествовање у секцији „Млади библиотекари“ као нешто што је оставило посебан траг на мени. Сви ти прелепи тренуци са девојкама које су ми постале сјајне другарице, све изложбе које смо урадили и сва дружења која смо имали су просто једно предивно искуство. Највише ми недостаје то да будем средњошколац, да радим што средњошколци раде, да се нервирам око домаћих задатака, контролних задатака од 30 страна и кад ћу прочитати лектиру. Недостају ми екскурзије са разредом, одлазак у школу у исто време сваки дан у недељи и спавање поподне, али највише ми недостају људи. После четири године постанеш део велике „фамилије“ људи са којима делиш ту заједничку нит звану Гимназија. Како факултет одмиче све се више удаљавам од овог поглавља у животу, али знам да ће ми недостајати још дуго.

Да ли по твом мишљењу ученици треба да уписују оно што желе или оно што је перспективно?

Ово је веома занимљиво питање, али мислим да сам ја очигледан пример. Иако сам била 5,00 и волела и знала већину предмета, уписала сам оно што ме је највише привлачило: Географију и Заштиту животне средине. Људи ме још увек питају: Зашто два факултета? Зашто тако „неперспективна“ занимања? Зашто траћиш свој таленат? и многа друга питања због којих се осећам као да нико не разуме поенту свега што сам постигла до сада. Није истина да постоје перспективна и неперспективна занимања и смерови. Постоји само тежи и лакши пут. У области попут географије, мораш се само више потрудити да покажеш своје потенцијале и вештине и тако „упаднеш“ у тржиште које је у Србији доста мало, али није немогуће и није недостижно. Тако да, ако се стварно желиш борити за оно што волиш и ако желиш цео радни век да проведеш срећан, мотивисан и задовољан, мислим да би требало да упишеш оно што те стварно интересује.

Колико ти је било тешко да се прилагодиш учењу и атмосфери на факултету? Да ли се пуно раликује од гимназије?

Факултет је био нешто чему сам се надала још од основне школе и могу рећи да је испунио сва моја очекивања. У почетку ми је било тешко да балансирам између два факултета, да трчим тамо-вамо, али сада је то дневна рутина. Чудно је једино то што су предавања и вежбе често чудно распоређени и некада су паузе или предугачке или прекратке, али навикла сам се и креирала посебан распоред, тако да стигнем да урадим све што сам замислила. Испитни рок је био мали шок, јер нисам навикла да учим толику количину градива одједном. Потрудила сам се да кренем раније да учим и  за сада, добијам само десетке. Ипак, није ми циљ да имам све десетке и да будем „савршени студент“. Желим посебну пажњу да посветим предметима који ме посебно интересују, попут геологије и хемије.

Како видиш себе за десет година и да ли имаш већ осмишљен план за будућност?

Свакако да имам. Иако је, као што сам већ рекла, тешко наћи посао у мојој професији, имам пар амбициозних жеља. Желела бих најпре да пробам да завршим докторске студије, а касније да нађем неки посао са тим. Волела бих највише да радим у неком научно-истраживачком институту или компанији која има одељење за геоинформатику и заштиту животне средине. Такође, волела бих и да се бавим образовањем младих и будем професор на факултету, мада је то баш тешко достижно. Знам само да ми је драго што ћу добити диплому у области коју волим и трудити се да надограђујем своје знање из тих области до краја свог живота, јер сматрам да је факултет само почетак грађења знања и каријере.

 

Лука Томашевић

Лука Томашевић

Како си одлучио да упишеш Светину гимназију?

Након основне школе, знао сам да је прерано да идем ка неком стручном усавршавању, па отуда и одлука да наредне четири године проведем у гимназији. Избор Гимназије ,,Светозар Марковић“ је био резултат препорука, чуо сам да није много тешко, а са друге стране квалитет образовања је и више него задовољавајући за предстојећи факултет.

 Да ли мислиш да те је Гимназија добро спремила за живот?

Сигурно да јесте. Осим знања, стекао сам разна познанства за која се надам да ће трајати читав живот. Сарадња са професорима је такође заслужна за то, многи су уз наставу умели да додају по неку причу из живота, а то осим што је занимљиво, уједно је и корисно.

Који ти је предмет остао у најлепшем сећању и због чега?

Не би било фер да издвојим само један предмет. Било је заиста много предмета на којима је атмосфера била пријатна, наравно да то не би било могуће без опуштеног друштва, као ни квалитетних професора.

 

Да ли имаш неки савет у вези са лакшим учењем за садашње и будуће средњошколце?

Организација и то је то. Препоручљиво је понекад посветити пола сата до сат времена прегледу градива, поготово ако имате проблема са неким предметом. Наравно, много времена уштеди праћење наставе и то од самог почетка, ово се посебно односи на математику и физику. Кажем та два, зато што захтевају активно учење, барем током наставе.

Како се сналазиш на факултету? Да ли је велика промена у односу на средњу школу?

За сад је лепо почело, свиђа ми се то што се произвољно долази на предавања, генерално мање се проводи времена на факултету у односу на средњу. Наравно, факултет је много озбиљнији од средње школе и одговорности су много веће, сам бринеш о себи.

Чиме планираш да се бавиш у будућности?

С обзиром да студирам на Технолошком факултету, смер за Нафтно-петрохемијско инжењерство, планирам да се бавим том облашћу. Конкретно не знам, прво треба да завршим факултет.

Катарина Перовић и Милица Томић II6