Светосавска академија

Свечана акдемија поводом обележавања Светог Саве у нашој школи  и ове године обухватила је програм четири школе: Гимназија „Светозар Марковић“, Музичка школа „Исидор Бајић“, Балетска школа и Уметничка школа „Богдан Шупут“. Текстове о делу Светог Саве одабрала је професорка српског језика и књижевности Соња Бјелогрлић, а ученике који су говорили текст припремила је професорка српског језика и књижевности Бранка Букарица.

Интервју са професорком српског језика и књижевности Бранком Букарица 

Колико је било захтевно припремати чланове рецитаторске секције за један овакав догађај?

С обзиром на то да је велики део чланoва наше секције прошле године матурирао, можемо рећи да смо ове године десетковани што се броја чланова секције тиче; дакле база рецитатора која је носила нашу секцију претходних година нас је напустила, тако да смо ове године имали један додатан задатак, а то је пронаћи екипу која ће радити истим интензитетом и на истом нивоу као што су радили ђаци пре њих. Нажалост ја сам била на боловању скоро цело прво полугодиште, тако да нисам имала прилику да направим ужи избор првака који ће носити секцију, јер је увек најбоље кренути са радом у секцији од самог почетка тј. од првог разреда како би се то могло однеговати до краја. С тога не можемо рећи да се овде ради о рецитаторској секцији, него о ђацима трећег  и првог разреда који су се добровољно пријавили за учешће на овогодишњој академији. Мислим да су били на висини задатка, што значи да се уз предан рад и посвећеност може чак и у тим мало каснијим годинама постићи један задовољајући ниво.

Да ли сте задовољни овогодишњим изведбама рецитатора? Јесу ли успели пренети емоцију публици?

Сматрам да јесу. Ове године је била једна комбинација ученика коју су говорили, односно рецитовали стихове и дела који је читао делове одређених текстова из дела о Светом Сави, тако да ове године није баш све било за рецитацију, али смо се професорка Соња и ја потрудиле да они који су читали текст, такође дикцијски задовоље, односно да добро наглашавају, да буду гласни, сугестивни и мислим да смо успели.

Шта мислите како публику доживљава ову врсту извођења текстова и колико је публика важна да би рецитовање било успешно?

Публика је много важна! То је зато што рецитатори осећају реакцију публике, односно, то је једна синергија која постоји између публике и онога ко је на сцени. Кад публика осети на прави начин енергију и емоцију онога ко рецитује стихове, њему се то вишеструко враћа енергијом публике. Када дође до такве интеракције енергија публике повуче рецитатора и то постане једно велико обострано задовољство рецитатора који даје и публике која прима ту емоцију и вишеструко је враћа, што и јесте коначан циљ сваког рецитатора.

Сви знамо да је Свети Сава симбол просветитељства, да ли нам можете рећи нешто о просветитељству данас и које је Ваше мишљење о томе?

Игром случаја то ће ове године бити тема овогодишњег дана школе, дакле знање као једна категорија којој треба тежити и којом ћемо се бавити ове године. Цела прича дана школе ће се управо заснивати на томе да вратимо знању место које му припада, с обзиром на деградацију знања и просвећивања као категорије, због тога што тренутно владају неки чудни системи вредности који су постали популарни и доминантни. Можда ћемо више о томе моћи рећи програмом Дана школе који ће се обележити 23. марта, свакако нас посетите и тада ћемо моћи да употпунимо  причу о томе где је знање сада, шта очекујемо од знања и чему треба да тежимо.

Интервју са професорком српског језика и књижевности Соњом Бјелогрлић

Колико утицаја имају дела Светог Саве на садашњост и будућност наше културе и образовања?

На будућност не знам. На садашњост мало, чини ми се.  Нажалост. Ипак је Сава Немањић био утемељитељ духовне историје овог народа и не заборављајући његово дело, ми мислимо на будућност тог народа.

 Шта мислите колико су ђаци свесни важности делатности Светог Саве?

Ако и нису свесни, требало би их освестити, то јест, треба их томе учити. То је наш задатак, пре свега нас професора књижевности, али и професора историје. Ми радимо српску средњовековну књижевност у првом разреду и то се некако поклопи са школском славом. Сава је за своје време учинио чудо. Ретко који народ је имао у једној личности толику свестраност служби које је испунио Свети Сава. Он је био монах и подвижник, свeштеник и првосвештеник свога народа, издејствовао је самосталност српске цркве, а знамо колики је значај црква имала у средњем веку. Поред тога био је сјајан дипломата и државник који је преговарао са непријатељским војскама када су хтели да нападну његову отаџбину,  оснивач наше просвете и творац наших првих књижевних дела;  оснивач наше медицине, јер је први оснивао болнице код нас… У Студеничком типику, на пример, говори се о детаљима организације болнице. Поред упустава за рад болнице, Свети Сава је прописао и забрану надрилекарства. Колико то звучи савремено! По томе видимо колико је он био носилац будућих схватања. Једноставно, својим разумом превазишао је своје време и постао део будућег времена.

Због чега сте се ове године определили за тему Савино дело?

Ја увек прво одредим тему Светосавске академије. То ниједном није била она уопштена прича о Светом Сави која је мање-више позната. Тема академије је био једном манастир Хиландар „најдоњи камен нашег постојања“, спаљивање моштију на Врачару, одјеци светосавља у народној или уметничкој књижевности… Онда бирам одговарајуће текстове. Ти текстови могу бити из средњовековне, народне или уметничке књижевности. Могу бити књижевно-историјски, неке беседе црквених великодостојника, у сваком случају, то морају бити текстови који одговарају изабраној  теми. Хор и оркестар Музичке школе их онда и музички илуструју. Ове године сам желела да урадим нешто ново, тј. не ново, него нешто што досад није била тема Светосавске академије, а то је Савино дело. Ко је слушао, могао се подробно упознати са свим што је Сава написао, а  одломци из његових дела су били пропраћени коментарима Јована Деретића, књижевног историчара.  У Савином делу сустичу се сва три основна вида књижевности немањићког доба: биографски, литургијски и правни, и сви су били обухваћени приредбом. Можда сам желела да публика у сали чује и научи нешто уместо да слушају оне стереотипне приче о принцу који се одрекао престола и побегао у један светогорски манастир и слично, какве се обично чују на Светосавским приредбама. Јер, сви ће вам рећи како је Свети Сава био наш први писац, а шта је то он тачно и написао, то баш и не зна велики број људи.

 

Интервју са професорком из Музичке школе „Исидор Бајић“ Тамаром Адамов Петијевић

 

Како је било припремати хор за овогодишњу Светосавску академију?

То је мој посао већ 25 година, трудим се да сваки пут наступе неке нове генерације које нису још наступале на Светосавској академији. Данас су наступили ученици првог разреда наше школе, којима је ово био први наступ као средњошколском хору. То је за нас музичаре један посебан посао. Другачије је радити са старијима и искуснијима, а другачије са млађима и неискуснијима; потрудили смо се да то што боље звучи и да наступ и програм буду што разноврснији.

 

Да ли сте задовољни дуугогодишњом сарадњом наших двеју школа, када је у питању овај догађај?

Јако сам задовољна сарадњом наших двеју школа. Сматрам да је то врло интересантно и за ђаке, а наравно и за нас професоре. Мислим да скоро нико нема овакву једну посебну врсту сарадње, поготово зато што то ми као гимназија и музичка школа заједно припремамо, имали смо неколико заједничких проба; ове године смо направили и један интересантан дијалог између две школе, нисмо дали времена за аплауз, хтели смо да цела свечана академија буде једна целина, тако да су наши ученици који свирају виолину, клавир и флауту кратким композицијама попуњавали празнине за време смене тачака хориста и рецитатора, тако да мислим да смо успели да остваримо ту целину и да прикажемо публици да смо сви заједно ову академију припремили.

Какви су ваши утисци о овогодишњој академији? Да ли сте задовољни изведбом ваших ученика?

Као што сам већ рекла, мислим да је овде битно шта смо сви заједно урадили. Овога пута је наступио један мањи хор музичке школе, зато што смо ми највећа музичка школа у Србији и имамо 140 чланова редовног хора, тако да је ово био један камерни хор састављен од неких четрдесетак ученика. Ја као професор мислим да увек може боље, но ипак мислим да су сви схватили ово јако озбиљно, јер у музици није важно само да се отпева добро, него да се добро и интерпретира, јер се не могу исто отпевати два напева од којих је један из петнаестог века, а други из деветнаестог и мислим да смо у томе успели.

 

Интервју са члановима рецитаторске секције који су учествовали у програму свечане академије

Вукша Васиљевић

Какав је осећај стати пред тако велики број гледалаца и рецитоавти један не тако лак текст?

Мени се искрено свиђа. Неки су имали трему пред излазак, док сам ја једва чекао да изађем на сцену! За мене је то било једно невероватно искуство и осећај је диван!

Да ли си задовољан реакцијом публике и својом изведбом?

Изузетно сам задовољан! Реакција публике је била невероватна! Мислим да сам можда могао боље да изведем своју рецитацију, али сам све у свему врло задовољан!

 Урош Влајков

Да ли си задовољан како си извео своју рецитацију? Јеси ли имао трему?

Трема је, наравно, била присутна, мислим да свако пре наступа има одређено присуство треме. Прошле године сам имао већу трему, док је ове године та трема била пуно мања. Задовољан сам својом изведбом. У једном тренутку сам се мало био збунио, али је на крају све испало како треба!

Какав је утисак на тебе оставио текст који си рецитовао?

У тексту који сам рецитовао показује се и једна друга страна Светог Саве где он делује строг, али са друге стране добродушан и правичан. Нисам много размишљао о тексту више сам размишљао о својој изведби, па због тога немам пуно утисака о тексту…

Марко Марић II5