Размена ђака са Гимназијом из Крања

Од 12. до 15. новембра 2017. године група ученика, чланова ђачког парламента, и група професора учествовала је у размени ђака са Гимназијом „Францета Прешерна“ из Крања и својом посетом наставили, сада већ, дугогодишње пријатељство са поменутом Гимназијом. Овај текст састоји се из низа текстова које су писали ученици који су посетили Крањ, тако да ћемо се упознати са сваким сегментом овогодишње посете Крању!

Гимназија „Францета Прешерна” из Крања је савремена гимназија која својим ученицима нуди три смера: општи, економски и економски за спортисте. Након четворогодишњег школовања, ученици полажу матуру и ако је са успехом положе, могу да упишу све факултете и више школе. Гимназију похађа око 600 ученика, са којима ради 45 наставника.

Изглед Гимназије плени на први поглед; ради се о модерној, новој школској згради, са пространим ходницима, добро опремљеним кабинетима, великом салом за физичко и функционалном школском кантином. Занимљиво је и да ученици имају своје ормариће, где одлажу одећу, књиге и школски прибор, али и кућне папуче које су ученици обавезни да носе док су у школи. Током наставе не смеју да користе мобилне телефоне, да једу и пију (изузев воде) за време часова, да седе или леже на поду, дакле, правила понашања су слична као код нас.

Са својим вршњацима-домаћинима, присуствовали смо настави различитих предмета и констатовали да упркос језичкој баријери и другачијем наставном програму, можемо без проблема да пратимо и учествујемо у активностима на часу. Посебно су нас одушевиле рачунарске учионице, кабинет за хемију, огромна сала за физичко, и биолошки кабинет са препарираним кајманом. У кабинету за хемију, сви ученици су у паровима, уз надзор професорке, самостално изводили експерименте. Упадљиво је да, упркос живој, радној атморсфери на часовима, ученици веома поштују наставнике и нема дисциплинских проблема.

Школа је у великој мери дигитализована, дневник постоји само у електронској форми, а ученици мени у кантини бирају недељу дана унапред преко е-портала. Наставници су попут наших, непосредни и сусретљиви. Иначе, Гимназија је позната по врхунским спортистима, за које се настава флексибилно организује, како би могли да се уз школовање успешно баве спортским активностима. На последњим зимским олимпијским играма 2014. учествовало је 10 бивших ученика Гимназије, и освојило 5 од 8 олимпијских медаља.

Као и у нашој Гимназији, и овде се реализују бројни пројекти, размене, ученички парламент активно ради и учествује у животу школе.

Посета:

Првог дана нашег узбудљивог путовања посетили смо снегом прекривену Љубљану, престоницу Словеније. Град се налази у љубљанској котлини, на реци Љубљаници. У Љубљани се налазе Народна галерија Словеније и Модерна галерија Љубљане, у којима су изложена дела највећих словеначких уметника. Универзитет у Љубљани, једини универзитет у граду, је основан 1919. Град је такође дом Филхармонијског друштва једне од најстаријих филхармонија у Европи која је основана 1701. Љубљана има очувано старо градско језгро. У мноштву старих грађевина су Бискупска палата, Стишки дворац, Катедрала Св. Николаја, жупна црква Св. Јакоба, фрањевачка црква, Ротовж-већница, Семениште, Ауерспрегова палата, Лонтвож, Опера. Нарочито су лепе барокне зграде. Љубљану одликује мноштво зграда архитекте Јоже Плечника.Градска посебност је Тромостовје на реци Љубљаници (строги центар). Ту је Прешернов споменик у спомен највећем словеначком песнику Францу Прешерну (1800—1849). С друге стране реке је главна градска пијаца, а дуж обала низ пријатних малих кафана и ресторана, уређених у старим кућама. Све заједно има угодну атмосферу.

Даница Зец III5

 

Други дан нашег боравка у Словенији смо ишли у обилазак словеначких Алпа. Прво смо свратили до Радовљице. Варошица Радовљица се налази у северо-западном делу Словеније. Мало место, али са дугом и лепом традицијом популације око 5.000 становника.
У Радовљици посетили смо музеј пчеларства. Музеј је отворен 1959. године и од тада представља чари Словеначког и Југословенског пчеларства. Просторије ове знамените зграде су испуњене пејзажима, сликама, статуама… Централни део музеја је испуњен илустрацијама кошница. У власништву музеја је и слика, из 1758. Године, на којој је илустрован Св. Флориан. У музеју приказано је и модерно узгајање пчела.
Радовљица је једна јако лепа варошица, коју би, верујем сви радо посетили још једном!

Владимир Вукашиновић III1

Током размене са Гимназијом „Францета Прешерна”, другог дана наше посете, имали смо прилику да заједно са домаћинима посетимо и језеро Блед као и Бледски замак. Језеро Блед заиста јесте бисер Словеније и Франц Прешерн је одлично рекао у својим чувеним стиховима да Блед личи на рај! Први пут сам угледала језеро када смо се попели на Бледски замак и мало је рећи да сам у тренутку остала очарана погледом! Тако нешто никада у свом животу нисам видела. Савршено бистра вода, зеленило свуда око језера, Бледски стари град изнад језера и покрај свега тога, високе планине које окружују ову прелепу оазу мира. Због свега овога сам добила жељу да останем дуже и уживам у овом рајском месту.
Када смо се помало стрмом стазом попели до врха замка Блед, уживали смо у погледу на целокупно језеро и искористили време за сликање овог погледа. Након тога смо у једној од сала замка, погледали филмове о језеру и о његовом настанку.
Слободно време након разгледања смо провели пробавајући чувене бледске кремшните у амбијенту угодног ресторана. А након јела, одлучили смо да се заједно са домаћинима спустимо до језера како би се прошетали и сликали у чувеном раму у облику срца. Читав тај амбијент језера, природе и дивног свежег ваздуха одише романтиком, а у прилог томе иде и чувена легенда о браковима склопљеним у цркви свете Марије, која се налази на сред језера Блед. До цркве се долази чамцем и легенда каже да ће срећа пратити брачни пар уколико младожења понесе младу преко 99 степеника који воде од обале до улаза у цркву. Читава посета Бледу је на мене оставила снажан утисак и свакако ћу настојати да у будућности опет дођем на ово место и уживам у његовој лепоти!

Елеонора Милинковић IV7

Другог дана боравка у Словенији посетили смо и језеро Бохињ. Бохињ се налази на Јулијским Алпима, чији врх се назива Триглав, а то је уједно и највиши врх Словеније. Његова главна атракција је Бохињско језеро, највеће језеро у Словенији. Језерница је врло кратка река која истиче из овог језера, а касније се улива у реку Мостницу и гради реку Саву, која, такође, тече кроз Бохињ.
Постоји пуно легенди о теорији настанка Бохиња. Једна од њих каже да је Бог, делећи земљу народима, заборавио на једну стрпљиву и тиху групу људи, која се није жалила нити инсистирала ни на чему. Одлучио је да их награди и дао им је најлепши део земље-Бохињ (од словеначке речи Бох).
Друга легенда о овом месту говори о Ђавољем мосту. Пошто нису могли да саграде мост преко кањона једне реке, људи су направили договор са ђаволом и обећали му прву душу која пређе мост, уколико га он направи. Међутим, нису могли да се договоре кога ће жртвовати, те је један фармер послао свог пса да пређе мост први. Схвативши ово, ђаво је побеснео и ударио репом по том мосту утврдивши тиме пут који води у шуму.
Бохињ је врло позната туристичка атракција и нуди мноштво прилика за спорт и сличне активности. Зими, постаје спортски центар за скијање и snowboarding. Такође, Бохињско језеро (када се заледи) пружа сјајну подлогу за клизање. Лети, Бохињ је пун пливача, пецароша и планинара. Који уживају у беспрекорној лепоти овог језера!
Треба поменути и да је словеначки песник, чије име носи и Гимназија коју смо посетили, написао епско-лирску поему “Крст при Савици”, чија се радња већином одвија у Бледу и Бохињу. Ради се наравно о песнику, Францу Прешерену.
Бохињ је прелепо место и сјајна прилика за добар провод и лепе утиске.

Елена Попов II4

Последњег дана наше посете, отишли смо и на дугоочекивани обилазак Крања. Током посете Крању обишли смо многе знаменитости. Културни споменик и место где је сахрањен Франц Прешерн, које је преуређено у парк сећања. Посетили смо и стари градски центар, где се налазе многобројне радње и кафићи. Прошли смо поред куће у којој је боравио Прешерн, главне градске цркве и Прешерновог позоришта које је добило име по њему и испред којег се налази његов споменик. Такође смо посетили и дворац Кхислстеин, одакле нам се пружао диван поглед на кањон реке Кокре, који је на све нас оставио веома јак утисак. Али је на мене најбољи утисак оставила управо Гимназија ,,Францета Прешерна”, како изглед сколе, тако и сама атмосфера у истој.
Једино што на крају могу да кажем, јесте да нам је свима изузетно драго што смо учествовали у овој размени и да ћемо сви, сигурна сам, поново посетити Словенију!

Александра Стојанац IV8

Погледајте и чланак Гимназије „Франца Прешерна“ о размени ђака на њиховом сајту:

https://www.gfp.si/aktualne-novice/novica?izmenjava-s-pobrateno-gimnazijo-svetozar-markovic-iz-novega-sada#prettyPhoto

Уредник текста: Марко Марић II5