Недеља парламентаризма у Светиној гимназији

  Од 13. до 19. новембра ове године, наша школа је била партнер у пројекту Народне скупштине Републике Србије под називом Недеља парламентаризма. Шта су све наши ученици радили у Недељи парламентаризма питали смо проф. социологије, устава и права грађана и грађанског васпитања Катарину Глувић, координатора овог пројекта у нашој Гимназији.

 

Можете ли нас упутити у концепт активности – Симулација рада скупштине коју сте одржали у Свечаној сали Гимназије? 

Симулација је једна радионичарска техника где се пројектује нека стварност, односно симулира. Реч је о симулацији рада Народне скупштине где су ђаци били прави посланици, а седница је трајала и имала ток као права седница.


Како сте уопште дошли на идеју да одржите овакав вид ваннаставне активности? 

Посете Народној скупштини организује школа на челу са мном већ више од 10 година, а ове и претпрошле године се та активност поклопила са пројектом Народне скупштине Републике Србије. Пројекат се зове Недеља парламентаризма, те су они упутили позив свим партнерима пројекта и нашој Гимназији. Идеја је да деца искуствено прођу нешто и да, кад већ организујемо и пут у Скупштину, осете како је бити посланик, те је та наша симулација била активност коју смо и пријавили као такву.

Ко су били организатори и учесници?

Организатори саме симулације смо били ученици 47 и ја. То је била једна заједничка акција: предложила сам им шта бисмо могли да урадимо и у склопу наставе Права и устава грађана су добили неке основне информације о томе шта представља скупштина и уз велику њихову мотивисаност смо све успешно и реализовали.

Каква је била повратна информација?

Моја повратна информација ка њима је била да су сви добили петице као кућа, а њихова јесте да им се допао такав вид учења и да ће памтити овакво искуство цео живот.

Да ли је симулацији присуствовала публика?

Наравно, симулацији су присуствовали већином матуранти, али и ученици нижих разреда који су били заинтересовани. Поред ученика, присутни су још били директорка и колеге професори.

 

Каква су била Ваша очекивања, а какви су Вам утисци?

Очекивала сам да ученици проласком кроз симулацију доживе нешто лепо, али и да науче шта подразумева демократска култура парламентарног дијалога, поштовање, редослед излагања, како се гласа, шта је то кворум за заседање, кворум за гласање, који је то број посланика који је потребан да присуствује, где су то посланици кад нису у сали… Они су све то сами и искусили и видели су шта то значи аргументована дебата и како је то излагати у Народној скупштини. 

Да ли сте задовољни крајњим исходом?

Ја сам презадовољна. Све је испало много боље од очекиваног. Ђаци су се веома лепо забавили и деловали смо као једна функционална заједница. Штета што се више часова на тај начин не може организовати.

Oве године 18.11. организовали сте посету Народној скупштини. Како се та идеја јавила?

Као што сам већ и напоменула, у склопу наставе грађанског васпитања и процесу демократизације скупштине Србије, годинама уназад је актуелан пројекат неке од невладиних организација под називом Приближимо скупштину грађанима за који сам се пријавила. Прве године су они организовали посету разним институцијама, али за само неколико ученика. То се ђацима допало, тако да сам већ следеће године ступила у контакт са Службом за комуникацију са грађанима коју има свака државна институција и замолила их да приме групу ученика. Иначе, посете скупштини су за грађанство доступне и само је потребно да се пријавите. Сама скупштина има мноштво пројеката као што су Дан отворених врата, Пут закона, можете се чак пријавити и присуствовати заседању седнице, с циљем да се рад државних органа учини доступним јавности. Онда сам ја ступила у контакт са њима, видела да су ученици били веома заинтересовани, тако да организујемо посете редовно.

Да ли је то на неки начин постала традиција?

Јесте, то је наша традиција. Некад посетимо и зграду председника и зграду Владе, али овај пут је била посета Народној скупштини.

Ко је све ишао у престоницу?

У престоницу је ишло неколико професорки и ученици, махом матуранти, али и неки ученици из треће године који су били заинтересовани. Нас 50 укупно. 

Шта је све обухватала посета? Шта сте све видели и где сте све били?

Видели смо саму зграду Народне скупштине, тамо нас је дочекала пријатна домаћица, провела нас кроз зграду и рекла нешто о историјату самог државног органа, историјату парламентаризма у Србији и уопште, али и о самој згради као архитектонском достигнућу. Након тога смо посетили Салон Кнеза Павла, Библиотеку где су ученици могли да види оригинал примерак Сретењског устава и турски Хатишериф. Посетили су малу салу која се некад звала Сала република и посетили су велику салу где су нас дочекали посланици којима су ученици могли да постављају питања. Разговор са њима је трајао сат времена. Имали су прилику да се фотографишу, виде где се одржавају конференције за штампу, у ресторан овај пут, на жалост ученика, нисмо могли да одемо, али биће прилика и за то!

Какав је крајњи исход посете? Какви су утисци?

Ученици су одушевљени и хтели би да организујемо посету и у марту. Ко зна, можда и организујемо. Мислим да је то искуствено учење и доживљавање нечега кроз једну демистификацију државних органа, да је то нешто што у пуном смислу те речи развија оне праве грађанске компетенције и да су научили да јесу важни, што је велики допринос у борби против политичке апатије, нарочито младих, не само код нас, већ и у целом свету. Грађански активизам је оно што је пеницилин за демократију и драго ми је да смо дали један мали допринос. 

Шта је циљ оваквих ваннаставних активности и како, по Вашем мишљењу, оне утичу на ученике и наставу грађанског васпитања?

Ја мислим да је ово једини прави начин васпитавања грађана. Као што сам већ рекла, осетити нешто искуствено, проћи кроз то, разговарати са посланицима, видети да су то људи од крви и меса, да су и то људи који имају својих проблема, да је то зграда која припада свим грађанима Србије, да је све један дух традиције и онда је овакав вид наставе тотално супротан сувопарном теоретисању и супротно нечему што је пасивно примање неких порука са медија. Бити пасиван конзумент, било да је то знање или било каква информација, није никада добро. Овако се развијају нове идеје, развија се креативност код ученика, развија се једно поверење у институције и у учење уопште. Сложићеш се, данас млади немају смисао ни мотивацију, они уче за оцену. Ово нису учили за оцену, већ из просте заинтересованости. Нисам одавно видела ону једну здраву, младалачлку радозналост као тада на њиховим лицима. Ако је двоје, троје одлучило да се данас-сутра бави политиком и узме ствар у своје руке, онда је циљ свега овога испуњен.

Да ли планирате овакве и сличне ваннаставне активности у будућности?

Наравно, што више ваннаставних активности у свим предметима, што више неформалног усвајања знања јесте оно што, сигурна сам, даје набоље резултате, тако да имамо свашта у плану!

Aња Ковачевић, IV9