„Живе библиотеке” код нас у гостима

Избор факултета представља велики корак ка будућности и зато је важно бити информисан о занимањима којима бисмо се потенцијално бавили. Наша школа je у сарадњи са „Cinema city” удружењем  15.11.2017.  у Библиотеци школе угостила људе различитих професија где су наши ђаци имали прилику да са њима попричају о недоумицама и питањима у вези са њиховим послом. На овом догађају присуствовали су: позоришни продуцент, кустос-музејски едукатор, циркуски уметник, сниматељ, менаџер у култури, монтажер, графички дизајнер и глумица. У наставку можете прочитати интервјуе са свима њима.

Позоришни продуцент – Ивана Цвејанов

Како сте почели да радите у позоришту?

После средње школе нисам имала идеју шта ћу да радим. У једном моменту отворило се слободно место инспицијента(организатора на сцени) у позоришту на Теразијама, за које није требало претходно искуство, јер не постоји школа за инспицијента. После прве представе скопила сам уговор и добијала хонорар на почетку, а касније су ме примили за стално.

Колико сте се задржали на том послу?

За првих пет година мог рада у том позоришту научила сам много тога и веома ми се свиђао мој посао, међутим схватила сам да не желим до краја живота да останем ту и због тога сам решила да упишем Факултет драмских уметности у Београду.

Колико је битан просек за упис на Академију драмских уметности?

Мој просек у средњој школи није био најбољи, али сам због показаног знања и умећа била примљена на Академију као прва на листи. Њима није битно да ли си у средњој школи био штребер, бубалица или не, битно им је да имаш таленат и предиспозиције да се бавиш организацијом.

Шта је најбитније за овај посао?

За овај посао мораш добро да прочиташ људе и да ниси конфликтна личност него да решаваш проблеме, а не да их ствараш. Све у свему, ово је и због тога веома занимљив посао.

Где сада радите и чиме се тачно бавите?

По повратку у Србију из Словеније запослила сам се у Позоришту младих као организатор за продукцију. Свака представа коју правимо вежба се месец дана пре премијере сваког дана у недељи  осим понедељком када је пауза. Правим недељни план шта ће се радити те недеље па чак и годишњи план који разматрам са директорком позоришта. Такође, договарам се око гостовања.

 

Кустос-музејски едукатор – Јелена Огњановић

Шта тачно подразумева посао музејског едукатора?

Музејски едукатор се бави ширењем публике. Идеја је да се заправо оно што се чува у музеју, у нашем случају уметничка дела, приближи и појасни свим посетиоцима кроз различите програме. У оквиру овог посла ту су и промоције на друштвеним мрежама, осмишљавање наградних игара да привучемо публику и још много ствари које не подразумевају педагогију већ и неки вид маркетинга.

Шта је циљ музејског едукатора?

Најважније је да разбијемо осећај страха који сви људи имају када оду у музеј зато што ништа не знају о неком уметничком делу или о нечему што гледају. Све је ствар личног нивоа и доживљаја и уопште није важно да ли и колико неко зна или не зна о нечему, јер  уметност је таква да је свако може различито доживети и перципирати на свој начин.

Да ли музеј планира нешто посебно 2021. године када је Нови Сад  изабран за престоницу културе?

Наравно да планирамо. Планирамо једну посебну изложбу, а детаље вам нећу откривати.

 

Циркуски уметник – Драган Јајић Владисављев-Гаги


Како сте почели да се бавите циркусом?

Када сам почео да се бавим циркусом у Србији било је веома мало људи који су уопште знали да тако нешто постоји. Ја сам се углавном бавио неким стварима који су укључивале рад са децом и требала ми је још нека вештина која би моје знање и умеће подигла на виши ниво. У то време један мој пријатељ је дошао да учествује у представи, а након тога смо га замолили да нама који смо били у групи одржи радионицу где би нам показао све што зна. Тада смо научили да жонглирамо, ходамо на штулама…

Чиме се тачно бавите?

Бавим се савременим циркусом. Још увек сам циркуски уметник, али ускоро ћу прећи на такозвани “Dark side of the Circus”. Бавим се још и писањем пројеката и продукцијом.

Шта представља савремени циркус?

Савремни циркус се у много чему разликује од традиционалног циркуса, а једна од тих ствари је то што код нас нема животиња. Овде можете да направите праву представу која има своје уводе, разраде и закључке.

 

Сниматељ и фотограф – Александар Рамадановић

Како изгледа посао директор фотографије?

Посао директора фотографије је изузетно динамичан, то није посао где се седи за столом у канцеларији. Директор фотографије треба да замисли како ће све да изгледа на сцени,  а потом и да ту идеју реализује.  Постављају се разна питања у вези самог снимања − како ћемо или чиме ћемо нешто да снимимо, шта је оно на шта највише треба обратити пажњу, како правилно представити односе међу ликовима… На сва та питања мора да буде одговорено пре самог снимања.

Која су Ваша у току снимања?

Задужење директора фотографије је да прилагоди светлост или тон одређеној сцени да би цео кадар изгледао што реалније и да би дочарао гледаоцима права осећања која можемо видети на сцени. Такође, он заједно са редитељем ишчитава сценарио и даје можда неку сугестију како би нешто боље изгледало. На пример ако радимо одређену епоху морамо јако пазити на детаље и много пажње морамо посветити костимима.

Каква атмосфера влада на снимању?

Када проведете одређено време са истим људима они вам постану много више од сарадника, заволите их као чланове породице који су увек ту када некоме треба помоћ. Као и  свака породица и ми се стално свађамо, међутим то нису велике свађе, то су мали конфликти у које долазимо због различитих мишљења.

 

Менаџер у култури – Милан Врачар

Чиме се тачно бавите?

Водим невладину организацију- „Културанова“, поред тога радим као консултант на „Cinema City“ фестивалу, а од ове године водим и културни центар „Lab“.

Какав Вам је посао?

Мој посао је врло динамичан, осећам као да ми дан траје педесет сати. Претходне две ноћи нисам много спавао због обевеза око пројеката и организације разних догађаја, али и поред тога обожавам свој посао и не бих га никада мењао.

Шта је најбитније у овом послу?

Комуникативност је основа у овом послу. Неко ко није комуникативан, ко не уме да разговара са људима тешко да може да ради овај посао.

 

Монтажер – Александар Љиљак

Која је тајна добре монтаже?

Тајна код кадрова, шотова је један јединствени цилиндар који подразумева континуитет времена, простора и покрета. Неко ко прати неку радњу која је измонтирана или филм треба да зна да се та радња дешава у јединственом времену, јединственом простору и да нема прекида.

Колико је процес монтаже тежак?

Може бити веома тешко зато што има пуно кадрова које треба прегледати и изабрати, пронаћи им место  у једној целини, а да комуницирају са претходним и наредним кадром, да заједнички чине целину.

Шта је битно код монтаже филма?

Код монтаже и прављења филма важно је да том неком гледаоцу који то прати не разбијеш илузију да то није стварно. Радња треба бити што реалније дочарана, на пример ако се ради о филму из 18. века никако не би смео да се појави сат на руци. Све те ствари итекако утичу на перцепцију гледаоца, ако немаш замерке на такве ствари када гледаш филм онда је он добар.

 

Глумица – Геа Гојак

Како доживљавате себе као редитељку?

По професији сам глумица, а режијом сам се почела бавити пре две године. Заиста се много  боље осећам као редитељ, а не као глумица јер радим ствари које желим и које ме занимају и представе које бих ја хтела гледати. Досад сам режирала само један филм и две представе, али обе представе су биле успешне.

Шта је циљ Ваших представа и о чему оне говоре?

Трудим се и покушавам уз помоћ позоришта да освестим публику о друштвеним проблемима и да изазовем код ње критичко и аналитичко мишљење, да доживи нешто након представе, а не да гледа само костиме и познате глумце.

Да ли сте одмалена желели да се бавите глумом?

Од шесте године се бавим глумом професионално у позоришту тако да сам се врло рано заразила позориштем и некако се цео мој живот развијао у том смеру. Завршила сам уметничку школу, бавила сам се вајарством и индустријским дизајном, али некако је позориште то што мене занима.

 

Графички дизајнер – Стојан Манчић

 

Како сте кренуло да се бавите графичким дизајном?

Од средње школе био сам усмерен ка томе. Још од малена сам кренуо да се интересујем за фотографију, а посебно за графите и то ме је негде заинтересовало. Када сам кренуо у средњу школу нисам пуно знао о томе, али онда су се негде поклопила моја животна интересовања и графички дизајн, те је то било оно чиме желим да се бавим. Сада радим као графички дизајнер, а поред тога сам и професор у Средњој уметничкој школи „Богдан Шупут“.

Шта Вам се највише допада у Вашем послу?

Првенствено оно што ми се свиђа код мог посла је то што је креативан, могу да направим нешто иновативно и занимљиво. Овај посао је веома репрезентативан, јер је изузетно примењен. Захтева сталну комуникацију са људима то јест потошачима и наравно рад на рачунару и то ми је посебно било занимљиво, јер сам се ту пронашао и видео себе.

Милица Томић и Катарина Пeровић II6