Радимо оно што волимо, а не што морамо!

Почетком новембра ђацима је, али исто тако и професорима, већ доста одласка у школу. Срећом, Недеља креативности је дошла као препоручена, таман да се мало одморимо од исцрпљујучих часова. Уочи неколико од најлепших дана у години, професори у ученици су у некој журби, међутим, по ходницима можемо приметити и замишљеност. У главама ученика,  јављају се разна питања, а главно је: „Шта је то што би ову Недељу креативности могло да учини посебном?“

Пријатна и насмејана, као и увек, педагог Гимназије, Драгана Бајатовић, нам је укратко објаснила појам и идеју Недеље креативности.

Драгана Бајатовић, педагог

Шта је Недеља креативности?

Недеља креативности представља неколико најлепших дана у школској години, када професори и ученици имају могућност да искажу све што не могу у свакодневном формалном систему наставе.  Ове године нема лимита – све што неко зна, а није имао неку прилику да раније то и покаже, сад може. И то на било који начин. Могућности за успешну реализацију, која углавном све изненади, су разне: од рада у учионици или ван ње, у неком музеју, галерији, у сали за физичко, неким такмичарским резултатима, неком апликацијом, неком презентацијом… Ове недеље се неће чути „Не може“. То је недеља за вас. Искористите је да покажете све оно што можете!

Шта је циљ Недеље креативности?

Циљ Недеље креативности јесте да се ђаци и професори мало надахну, али и одморе, јер формални систем школства јако исцрпљује. То је ритам који нас наводи само на учење, одговарање, контролне и писмене провере. Недеља креативности ће бити посвећена свима који желе да искажу неки свој таленат, неку своју могућност, али и  да кажу оно што је некад тешко казиво. То ће, пре свега, бити могућност када ће ученици држати час, а професори бити у улози ученика. Ове недеље су сви у праву, сви заједно нешто могу да кажу, те је свако на добитку.

Када је заснована идеја и од стране кога?

Пре четири године смо дошли на идеју да одржимо прву Недељу креативности, подстакнути неким пријектима у којима смо учествовали. На основу конференције одржане у Паризу, схватило се да креативност нема граница. У целом свету не постоји држава која је мала или велика, држава на истоку или западу – постоје богате државе на разчичите начине, али оне најбогатије јесу оне које под својим окриљем имају богато креативне људе. Директорица је, управо ову идеју, донела као могућност, професори су ту могућност прихватили, а најважније јесте то што су ђаци успели и да је и реализују.

 Да ли се показала корист од Недеље креативности?

Свакако јесте, поготово ако ту недељу креативности меримо тиме шта се све покаже, а рецимо да није спојиво, попут математике и психологије, или ликовног и физике. Мени се чини да је то корисно јер радимо нешто што волимо, а не оно што морамо – то је добробит за све.

Које су планиране активности?

Пре свега треба напоменути да сам ја педагог, па неће сви да ми кажу све. Ппретпостављам да желе да ме изненаде те недеље. А када год питам колеге, они се само насмеју и кажу ми да дођем и да видим шта су спремили. Мислим да је то из два разлога. Прво, још нису сигурни сви шта ће приказати, а друга ствар, желе да буде и мало фактор изненађења. Иако не знам шта ће се тачно радити, сигурна сам да ће то бити добро!

Током недеље која је трајала од 6. до 10. новембра, професори су заједно са својим ученицима приказивали своје задатке. Неки од њих радиле су проф. Марија Бјељац и проф. Тамара Деспотовић Ћурчић.

 

Професорка Марија Бјељац је свој час креативности одлучила да посвети П. П. Његошу и Бранку Ћопићу. Ученици II9  имали су рад на тему дела „Горски вијенац“, а ђаци IV8 „Башта сљезове боје“.

Ученици одељења I6, којима предаје проф.  Тамара Деспотовић Ћурчић, су имали задатак да проуче римске одевне предмет, те да на основу оног што су научили на часу и код куће, прикажу одевне предмете и подуче остале… Нучимо – разменимо – применимо! Шетали су се кроз школске просторије од приземља до другог спрата и постављали питања професорима, ђацима, запосленима, попут: Да ли знате шта то имамо на себи? Шта су носиле Римљанке? Како су се облачили римски младићи из богатих породица, како пунолетни, како сиромашни…? Шта су носили од обуће?… Као поклон колегама који су уважили њихов долазак на час, ученици су поклањали свитке са латинским сентенцама.

Елена Прњић III3