Немица у Светиној гимназији

Интервју са Терезом Штрајб, деветнаестогодишњом волонтерком из околине Штутгарта која је боравила у Гимназији „Светозар Марковић“ школске 2017/2018. године

На фотографији с лева на десно: Гаврило Петковић, Тереза Штрајб и Филип Тинтор

Колико дуго си у Србији и чиме се бавиш док си овде?                               

У Србији сам од марта до августа 2017. године и радим за организацију Kulturweit , предајем немачки језик у неколико средњих школа, али не по принципу класичне наставе, већ попут курса на којем учимо кроз забаву.

Да ли си научила нешто ново и какви су твоји утисци о Србији?

Помало учим српски језик, то је ново што сам научила. Сматрам да је Србија дивна. Волим Нови Сад, јер није превелик и има неку посебну драж.  Људима је пружено много могућности, имају Дунав, фестивале и много места где могу да уче.

Сматраш ли да је настава у Србији тежа од наставе у Немачкој?

Присуствовала сам само часовима немачког језика, па о тој теми не могу да кажем много,  али сам приметила да ђаци у Србији имају много предмета, пуно више него у Немачкој и претпостављам да им је то заморно и тешко.  Чини ми се да су им најтежи предмети информатика и математика.

Какав утисак су оставили на тебе ђаци којима си предавала?

Ученици су заиста фини и на часовима су били веома мотивисани. Настава је била дивна, јер смо причали на немачком и енглеском језику и успели смо да успоставимо добру комуникацију, с обзиром на то да су њима оба језика страна.

Шта планираш да радиш када се вратиш у Немачку?

Почећу да студирам, али још увек не знам шта тачно, пошто се премишљам између политике, социологије и филозофије.

Да ли си упознала нове пријатеље и да ли планираш да опет дођеш у Србију?

Упознала сам много дивних људи, а радо ћу се вратити када за то будем имала довољно времена.

Дуња Павлица II7, Гаврило Петковић II7