,,Процес“ у процесу

Интервју са ученицима III9 о краткометражном филму ,,Процес“

 

За почетак, да ли ми можете рећи нешто о филму и како је уопште дошло до целе те приче?
Владимир Венчељовски: На часовима српског језика смо почели да радимо дело Ф. Кафке ,,Процес“ и професорка је дошла на идеју да снимимо филм као вид задатка за анализу лектире и ми смо се пријавили.

 

Како сте изабрали учеснике?
Марко Симић: Интересовање за учешће је било велико. Окупили смо се и поделили улоге, како глумачке тако и техничке на неких петнаест ученика. Свако је добио свој задатак и свако се озбиљно позабавио својим послом да би то на крају испало како јесте.

 

 

На које сте све категорије поделили задатке и ко је учествовао у њима?
Катарина Зелић: Сваки филм мора да има вођу, режисера, који је код нас био Давид Веселиновић. Нема филма без сценарија, а за то смо биле задужене Сања Дринић, Дуња Кобиљски и ја. Сниматељ је била Љубица Гушавац. Посао монтаже је изврсно обавио Марко Симић. Ту су, наравно, и глумци. Главни је био Владимир Венчељовски.
Марко: Владимир је једногласно изабран због своје аутентичности.
Катарина: Од глумаца су још ту и Срђан Гатало (батинаш), Александар Павлић (свештеник), Ксенија Крмпот (г-ђица Бирстнер), Катарина Малинић(г-ђа Грубах), Јелена Ристовић (г-ђа Монтаг), Милош Вукашиновић (надзорник), Немања Јовановић (адвокат), Јован Исаковски и Марко Симић (стражари).

 

Питање за сценаристу. Како сте бирале која ће поглавља ући у сценарио, како сте извукле суштину и колико је времена било потребно за то?
Катарина: Па, ја сам прочитала двапут лектиру. Пре свега, морала сам да замислим како би то изгледало када бисмо глумили. Требало нам је доста времена, радиле смо на томе две недеље. На почетку смо написале сценарио за целу лектиру, нас три смо поделиле и свака је писала свој део. Професорка нам је током консултација помогла да избацимо неке делове који су мање битни да бисмо се временски уклопили.

 

И колико филм на крају траје?
Марко: Филм званично траје 27 минута.

 

Питање за монтажера. Колико је времена било потребно за монтажу и да ли си наилазио на неке препреке у раду?
Марко: Не могу ти рећи колико је целокупан процес трајао јер монтажа није рађена одједном, већ како би се које снимање завршило, ја бих добијао материјал и потом монтирао ту једну или две сцене, да бисмо на крају све спојили. На крају смо само још дорађивали неке финесе и дотеривали неке ситнице. А што се проблема тиче, па долазило је до мањих препрека и потешкоћа, али за то бих окривио неискуство. Дошло је до неких кадрова који нису били адекватни, те је било потешкоћа при спајању са остатком. Али надамо се да следећи пут до тога неће доћи.

 

Колико је дана трајало снимање, на којим локацијама и да ли сте имали неких проблема са њима? Да ли вас је неко узнемиравао или нисте имали приступ нечему?
Владимир: Покушали смо да пронађемо аутентичне локације. Неке сцене смо снимали у школи, у свечаној сали, у нашим кућама и у Синагоги у Новом Саду. Сцену убиства смо снимали на отвореном, на Новом Насељу.

 

Како сте успели да уђете у Синагогу?

Владимир: За улазак нам је била потребна дозвола председника Јеврејске заједнице у Новом Саду, који нам је брзо дозволио улазак.
Марко: Стварно нам нису правили проблем и овим путем им се захваљујемо.
Владимир: Имали смо мале потешкоћ. У време кад смо ми снимали су долазиле групе из Израела да посете нашу Синагогу, тако да нам се снимање мало одужило.

 

Колико сте дана снимали?
Владимир: Укупно смо снимали 5 дана, у просеку 4 сата дневно.

 

Да ли је неко од глумаца правио проблем и каква је била сарадња?
Владимир: Углавном није било проблема, нико се није жалио ни на шта.
Марко: Сарадња је заиста била интересантна, ако тако могу т6о да назовем, пошто нам је ово први пут да смо сви заједно у тако неком већем пројекту. Било је несугласица, наравно. Углавном је то било јер нисмо успели да се временски поклопимо и договоримо ко, кад и шта може, али смо на крају и то премостили.

 

Питање за главног глумца. Да ли је било тешко научити текст?
Владимир: Да бисте нешто научили, прво вам је потребна жеља. Затим одвојите мало времена. На крају крајева, што се мора није тешко и било ми је задовољство да учим текст за такво једно врхунско дело.

 

Да ли сте сарађивали са другим професорима или стручним лицима?
Марко: Желео бих да нагласим да је цео рад од почетка до краја био самосталан. Једина особа са којом смо се консултовали пре самог почетка јесте наш ментор, проф. српског језика и књижевности Милена Маричић.

 

Шта сте очекивали од филма, а шта сте остварили?


Марко: Филм можемо да поделимо на два дела: наше личне амбиције и реакција публике. Искрено, мислио сам да ће све то на крају испасти мало боље. Да ће неке сцене изгледаи мало другачије и боље. Мало више сам очекивао. Али, ипак не могу да се пожалим јер је ово први пут да радимо овако нешто. Реакција публике је и боља од очекиване. Филм је приказиван прво у нашем разреду, III9, а касније и по другим одељењима у школи, тако да мислим да смо успели да превазиђемо сва очекивања публике.

 

Како сте дошли на идеју да пошаљете филм на фестивал краткометражног филма у Бајиној Башти?

Марко: За фестивал смо сазнали преко наше другарице, која је такође учествовала у филму, и информисала нса је о томе. Ради се о фестивалу краткометражног филма у Бајиној Башти који се назива Башта фест, који се ове године одржава по 4. пут, и ми смо заједно одлучили да пошаљемо наш филм. Међутим, нисмо уврштени у селекцију фестивала. Добили смо одговор да је послато преко 700 филмова, а у програм улази само 20. Било је незахвално очекивати да будемо једни од тих двадесет, али се надам да ћемо у будућности имати више успеха.

 

Да ли сте вољни за рад на неким новим пројектима и да ли имате нешто конкретно у плану за будућност?
Владимир: Наравно, ако дође до још оваквих пројеката, пријавићемо се.
Марко:Врло радо ћемо се пријавити. Са циљем да будемо још бољи?

За крај, какви су ваши утисци о свему?
Катарина: Нисам уопште замислила овако филм. Нисам мислила да ће филм бити црно-бели, али је то на крају испало боље. Генерално сам задовољна исходом, мада ммислим да смо неке сцене могли мало да коригујемо.
Марко: Ово је, првенствено за мене, а надам се и за целу екипу, било једно јако лепо искуство. Ово је обележило лектиру, али и наставу српског језика у трећој години. Сигурно ће свак од нас кад чује реч процес у будућности се сетити да смо једном ово снимали у гимназији. Драго ми је што сам учествовао у нечему оваквом и што се наш труд исплатио.
Владимир: Филм је испао много боље него што сам ја то замишљао. Драго ми је што је све на крају овако добро испало и захвалан сам ,,колегама“ који су помогли у остварењу овог циља. Једва чекамо следећи филм!

 

 

 

Aња Ковачевић, III9

Филм ,,Процес“