Традиција, песма и гусле

Интервју са гусларом Зораном Јелићем

Са колико година сте почели свирати гусле?

Почео сам са неких 25 година, што је отприлике пре 7 година. У почетку сам вежбао сам, а касније сам открио Гусларско друштво у Новом Саду уз које сам научио да свирам.

Како сте дошли на ту идеју и да ли Вам је неко био узор и инспирација?

Чуо сам од старијих чланова породице, конкретно од деде и стрица и тако се у мени јавила жеља да свирам. У почетку ми је деловало једноставно, јер сам раније свирао гитару која има више струна у односу на гусле, које имају само једну струну, међутим касније се испоставило супротно.

Колико је захтевно извођење песама уз гусле, конкретно песме ,,Бој на Мишару“?Веома је захтевно, зато што морате запамтити велики број стихова и морате да ускладите гусле и глас. Током свирања концентрација вам се константно расипа на више праваца.

Зашто је важно извођење народних песама баш на тај начин, односно уз гусле?

Важно је да би се одржала традиција певања уз гусле. На пример песма ,,Бој на Мишару“ је написана пре 200 година, а захваљујући нама гусларима и данас можемо да чујемо ту песму на исти начин на који се изводила кад је написана. Сматрам да је веома важно да задржимо ту традицију јер је највећи део наше народне књижевности настао управо уз гусле.

Шта бисте поручили младим људима који желе да свирају гусле?

Само нека буду упорни, ако то воле и ако их интересује могу да се прикључе гусларским друштвима, а могу да уче и од људи који то знају. Љубав према гуслама је најбитнија!

 

Интервју са професорком српског језика и књижевности Драганом Бошковић

Kолико је по Вашем мишљењу важно преносити знања о народној традицији на млађе генерације?

Веома је незгодно што у плану и програму имамо планирано од 1371 народне песме само 9 песама, једну приповетку и једну бајку да представимо нашим ђацима и да на основу тога покушамо да их заинтересујемо за културно усмено наслеђе. Моја жеља је била, да поред тога што су чули и гуслара, односно начин на који су се народне песме преносиле, науче нешто о фолклору. Фолклор подразумева целу народну уметност, а не само народни плес, што се данас често поистовећује. Ми професори се трудимо да у току тих месец дана у току наставе прикажемо што је више могуће, како би се фолклор и даље чувао.

 

Како сте дошли на идеју за организовање оваквог догађаја?

Зоран је био код нас пре четири године, тада смо професорка Маја Дринчић и ја припремале свечану академију поводом двеста година од рођења Петра II Петровића Његоша, урадиле смо исто тако један интердисциплинарни приступ, имали смо предавање професора филозофије о поеми ,,Луча микрокозма“, а  Зоран је гуслао стихове из ,,Горског вијенца“. Ученици другог разреда су приказали Његошеву биографију у којој су били интерполирани стихови из ,,Горског вијенца“ и по први пут у школи, ученик четвртог разреда је рецитовао Његошеву песму ,,Ноћ скупља вијека“, а то је једина Његошева љубавна песма. Тако да сам и сад одлучила да позовем Зорана да нам на гуслама одсвира ,,Бој на Мишару“.

Да ли сматрате да би требало чешће да организујемо овако нешто у школи?

Зашто да не, ми организујемо, бар што се мојих часова тиче, моји ђаци знају да је књижевност, односно уметност много шира од писане речи, тако да на часовима често слушамо музику, а када се бавимо модерном гледамо и репродукције слика. Постоје многи начини да се оживи настава, не само из књижевности. Недавно смо имали у школи пројекат интегрисане наставе где су колеге укрштале своје часове, односно обрађивале једну наставну тему из различитих научних дисциплина.

Мислите ли да песма оставља већи утисак на публику када се изводи уз гусле?

Да, наравно, то је био разлог због ког сам звала Зорана, пошто је он гуслао песму коју смо ми обрађивали на часу и која можда тада на ученике није оставила толики утисак као сада кад су чули извођење уз гусле.

Марко Марић I5